Pastir

447

вима човечигег организма. Ваздух, дегствугући на органе дисања и нреко ових на процесе тако званих „органичких сГедињења“, он тим или другим свошм свогствомт свара разлику у њиховим ствогствима : од сувишне топлине и влаге, врућине и ладноће, он образу1е и у крви сродну себи температуру. Жарком сунцу у странама тропским, или гасном небу Индте. — и темперамент мора бити своГствен ватрени. У странама, коГе су окружене нољарним снеговима и ледом, темперамент 1 е већом чести меланхолички. А у климама умереним — сангвинички; у блатистим пак и влажним флегматички. Главни пак уплив има клима на систему живаца. Ладноћа стеже скважине на телу и придаГе им необичну чврстоћу. Код тако Гаког очвршћена поврхносне коже, живци изгледагу као да су мртви, па зато слабо и мучно предагу мозгу упечатљења спољних предмета. И у овом лежи узрок, због чега су становници севера онако равнодушни и ладнокрвни на сва спољна упечатљења. На Гугу ми видимо нешто еасвим друго. Топлота, коГа разширава и нагтање кончиће под кожом, потреса свака уголчић од живаца и узбуђуГе у њима раздражљивост. Па зато ми видимо код Гужних становника нарочиту осетљивост и раздражљивост. Њих свашта лако покреће: од 1едне само Фруле или друге какве просте свирке, когу северни становник ладнокрвно слуша, Талиханац може доћи у усхићење и скакати ка ИитиГа на свом пророшком триножнику. Но зато ова раздражљивост и осетљивост одузима од њих ону снагу и постоганство душе, когу могу имати становници севера, и ко1и их у овом превазилазе. Тамо и редка упечатљења спољне природе Гако деГствују на душу и дуго се у њог задржавагу. Ово Ге уплив климе кад га узимљемо у ужем смислу као растварање ваздуха. Но разгледавши га тако у ужем његовом значагу, да га разгледамо сад опширшпе. Од раствора ваздуха зависи своГство површне земље и