Pastir

495

да првми братско гостопрпмство у нашоГ слабог н малоГ варошпцп. А кад звоно зазвонн на службу, нагеданпут искрсну и са свих страна пође на сусрет „братству“ око стотине чешкнх населбвна са великим брогем дево1чвца свакогаког узраста, ко1е беху искићене смиљем и босиљем, све у бело рухо обучене, а пред њима оркестар са надписом „за здарЂ и (помаже вам Бог!) Мушкпње беше обучено све у своге народско одело; на њима се преливаху руГне кошуље са плавим гелечићима извезеним гагтанима и пантликама код кога плавим а код кога црвеним, нешто на слпку нашег народног барГака и као што 1е у опште народска бо1а код свих Словена на барГацима. А кад зазвони п Друго звоно крену се ова свежа, ова дивна и весела процесиГа с развнгеним барГаком путу1ући живописно од угла до главног пута па навише управ к школског авлиш, куда нагртаху наша деца с веселим, радозналим изгледима свошм а учепици сеоских школа већ стагаху пред црквенским вратима. Боже благи! помпслих га у себи) на тог мало! зеленоГ царнни, пред поновљенвм храмом божишм, на очиглед нашу, сабрале се клице будуће Русиге! Ко може предсказати а ко ли изрећи, какво ће дрво од њих да пзрасте? Дал’ ће поћи ти будући по1аси ка што негда иђаше народ божш — избранп, слободним, чврстим корацима кроз таласе свиГу ово-светских искушења, лажљивнх учења и противучења, од кошх буица и сада ниГе тако слаба? Или ће они поћи еа столпомђ огњенимЂ у ноћи, а за столпом облачним удану?.. Ноко од смртни нте у стању да реши сад ово питање; но зато колоко ге год суза, уздисаГа и гробова легло у основ овог нашег малог дела овде, толнко Ге исто молитава из сакрушених и обремењених срдаца узносило се к небу на овом месту, да ми веруГемо и да ће мо веровати у благослов божпш, премда у многом и у многом ни ми први чланови свето-ћирило-Методигевског братства нпсмо доетоши, да будемо се1ачи слова Господња н руокога Гедпнства.. . Радосно се ми сретосмо са Чеспма, међу кошма га имадо неколико познаника 1ош од прошле године; но 1 а не могу а да некажем да су ме они на мпг пренели у ЂерманпГу, Гер ми се учини да рухо њихово нте баш налик на рухо В1ачеслава п Људмиле или Љубице. Међу свнма лепим (па и врло лепим) девогчицама њиховим ни ГедиоГ не беше име Људмпла пли Љубица. А од наших на том месту би1аху 6—7 Ољга. — Видите лп, рекох 1а гедноме госту, — ми свогу књагињу заштитницу руску, памтимо боље, неголп ви сво1у; па шта више у нас нма п неколико Људмила!

*