Pastir

497

сазидан наш храм у час св. Ћнрпла н Методта. Као што 1 е говорио преосвештени Ангошне оду моме у Смоленску баш у ошп дан (1863 год.) кад изниче ирва мвсао о нашем братству, просвета наша, благодарећи многнм случаГним околносгима,|беше одиата као што он рече,узела веома аедностран правац и одтуђила нас и од своге прошлости и од гединства словенског,—~н сама црква беше готово заборавила своГе првоучитеље; во зато у садашње време кад се већ ослобођава и маеа простога народа, и кад маса ова мора по природи самог времена да разбуди у себи свест о потреби и користи науке, — даг да се пробудимо и да погледамо на нагау прошлоет, да'иризнамо наше тако важно заблуђење и да се обратомо к правт, гединственог свези, кота оста код нас међу свкма слсдевнма народа—к нашох вери, к нашог цркви, к нпши.н слпвенским угодницилт, кош нас вежу и са свнма словенима, па да њих позов« мо у помоћ за наше народеко образовање. Наравно, да њиховим тек молотвама наше братетво (о коме шш већина у самоГ Руспш мало што знаде,) тако нагло напредуГе, да зачуђава и оне, кош се о њему труде. Нема пуно ни седам годона од како се наше братство склогшло ,а но три године од како се црква освештала и школа завела , и мн већ водпмо да се ове годоне полаже темељ за пансионе и полугимназгне. Чието семе већ почиње да развта класге; досадашње сеоско мало учолиште, сад се преобраћа у Руску полугимназигу; непреетано насел<авање Чеха гради алку по алку на ланцу, кош веже Руее са свима ванфавичшш Словонима; на последку долазак к нама г. Митрополпта српеког Михапла и службу, когу ге он служво у Руском храму а на општем ио све на<; црквено славенском Гезпку, — очевидно 1е доказало и ђацима нашим а и простоме народу да нас веже шдинсгво наше цркве са црквом источних Славена —- све ово, велим, и молвтве многих других застуиника пред Богом, а не гедна шака људи чани, те се наше братство унапређуге, развпга расте, и доноси плода. (Свршиће се.)

Маеастнр зачећа св. Аене нлн даљне пештере у Кијеву. Велики ова1 манастир крстообразни, на пећинама 1 е тако званим даљним. Он има на свом зеленом крову огромно осмоугољно кубе иза кога стоги над округлим олтаром друго врло мало спрам њега, т. 1. овог великог. Живостас ге висок,