Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПРЕДГОВОР МЦ

гинала, јер стихови врло вежу преводиоца у његову настојању, да каже све онако, како је у оригиналу, а што је превод слободнији, то се више одмиче од оригинала. Тко жели знати, што је и како је песник овога или оног оригинала овде нли онде што рекао, њему ће свагда бити милији превод, који је по мо_гућности веран, па макар и не био сасвим поетичан. А будући да превод с оригинала може то да бар приближно буде, зато ће читатељ, који жели што боље познати оригинал, којега не- може читати (јер му језик оригинала није познат), радије узимати у руке превод с оригинала него с превода.

во бејаху моје мисли пре него се дадох на овај посао. Мишљах, да не може зло бити, ако се поред Симина превода изда-на свет много вернији превод с оригинала. Мој посао не би био на одмет ни онда, да је Поповићев превод изишао на свет пре неколике године и да га данас може свако лако набавити, али сад је његову преводу већ готово 60 година, и кад је он данас готово сасвим неприступан те скоро нитко за њ и не зна, зато мислим, да нитко не може рећи, да је овај мој посао залишан и непотребан. Симину преводу напокон је и та велика мана, што нема никаквога предговора ни поговора, никаквих бележака ни тумачења, А од дела, које је спевано бар пред 2000 година, и то у сасвим другом свету (у сасвим другом тШец-у) и под сасвим другим небом, дати читатељима голи текст, то значи добру половину, ако не и више душевнога ужитка читатељу одузети, јер ће му велики део онога дела бити неразумљив, а што не можемо разумети, то нас не може ни наслађивати. Зато сам ја овоме своме преводу додао белешке и друга ту: мачења, да сватко може преведени текст што лакше читати.

Да кажем још и особити разлог, зашто сам се ја у своје старе дане дао на овај посао. Ја сам од своје младости па досад увек радо читао праву и здраву поезију у свим њезиним врстама, а најмилија ми увек бејаше епска поезија, како је Хоме-