Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПОГОВОР 107

Међу најстаријим енглеским индолозима треба још споменути Х. Х. Вилсона, који је превео неколико санскртских драма, написао расправу о староиндијском театру и на свет издао санскртско-енглески речник (1819). Готово сва наведена дела енглеских научњака штампана су у Индији (понајвише у Калкути), а и сви су ти писци живели по неколико година у Индији те су могли много којешта поуздано дознати и научити од учених Индијанаца. '

Енглези су дакле били први пионири на пространом пољу индологије, а већ првих година ХЈХ. века почињу исто поље обрађивати Немци с оном ревношћу и устрајношћу, која је прирођена њихову племену. Немачки су научњаци на томе пољу од онда па до данас урадили врло много, знатно више него научњаци свих других европских народа заједно узети; а што се тиче вредности немачкога рада око индологије, мора се Немцима признати велика проницавост, темељитост и дубљина, т. ј. својства, којима се они одликују и на другим пољима умнога рада. Предалеко би ме одвукло, кад бих ја овде хтео да наведем само најзнатније између најзнатнијега, што су урадили немачки санскртисти и уопће индолози. Биће доста, да неколико речи кажем о три најстарија научњака, којих су имена тесно свезана с првим почецима индологије у Немаца.

П.

Први су међу њима дна брата Шлегела Фридрих и Аугуст Вилхелм, обојица коловође тадашњих немачких романтика. Фридрих је издао год. 1808, на свет књигу: Џеђег фе Зргасће ипа М/ећаћећ Фег [пфег, која је плод озбиљних његових студија око санскрта и санскртске књижевности. Писац разлаже, да санскрт показује потпуну

у Индији као мисионар. Његова је граматика слабо дело и остала је готово сасвим неопажена у ученој Еврсп!. Шездесет или седамдесет годива пр“ В-здина написао јесанскртску граматику немачки мисионар Хан! следен, али та није никад штампанг.