Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

108 - __Т. МАРЕТИЋ

сродност с језицима латинским, грчким, персијским и с германскима; та сролност да не стоји само у „мноштву заједничких корена, него и у свој граматичкој грађи, По његову доказевању не може се мислити, да је та сродност с учајна, него она мора потицати из заједничкога извора, а тај извор није доуги, него сам санскрт, Т. |. из тога су језика потекли они други сродни језици. Ова мисао о санскрту као прајезику индоевропском сасвим је погрешна, а изишла те отуд, што је писац држао, да је санскрт у свем старији од осталих сродних језика. Данас и већ одавно добро се зна, да је санскрт у врло много граматичких појава сачувао више старине него други сродни језици, али не у свима. Фридрих Шлегел није то мстао знати, зато му нећемо замерити. што је он држао, да је санскрт истоветан са заједничким индоевропским прајезиком; главна је ствар, што је он у својој књизи истакао сродност неких индоевропских језика са староиндијским, а по томе дакако и међу собом, а то је за оно време врло много. Писац говори и о многом другом којечему те показује велику оштроумност, али ми у то не треба овде да улазимо, јер те његове мисли могу у наше време имати само исторички интерес. Додати треба, да је Фридрих својој књизи додао неколико метричких превода из староиндијске књ"жевности. Још је више заслуга за ичдологију стекао Фрилрихов брат Аугуст Вилхелм, који је написао неколико за оно време изврсних радња, којима је доказао, да је санскрт врло добро изучио; он је год. 1818. први у Немачкој постао професор санскрта, и то на университету у Бону. Десет година (1820—1830) издавао је тај Шлегел часопис „па зсће ВБНоћек“, у којему је било чланака е#з полручја индологије нахењених и широкој публици.) Вредно је додати, да је он с помоћу поуске владе уредио у Бону прву у Немачкој штампарију за штампање санскрта оригиналним његовим писмом.

"у Из те „Мнлијске Бибтиотеке“ превео је Вуки у својој „Д ници“ ва гол. 1827". на с'р. 121—142. шгампао шаљиву. индијску приповетку „Четири луда брамина“.