Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПОГОВОР 117

0 животињама састављене за поуку људма у животу. Треба знати, да су Есопове басне у Грка старије од индијских басана, па је сва прилика, да су индијске басне, како их налазимо у зборнику, којему је име „хитопадес“ (т, ј. корисна поука) начињене према Есоповима у време после Александра Великога.

Најстарији и најважнији зборник индијских прича зове се „пањчатантар“ (т.ј. петокњижје, управо: петорострука тканина). Из којега је века тај зборник, не може се рећи, али је свакако сложен пре У. века после Христа, јер се зна, да је у томе веку преведен на ондашњи персијски језик. Други су зборници индијских прича из каснијега времена, а међу најкасније иде велики зборник прича, који се зове џ„катхасаритсагара“ (т.ј, море приповедних река) из ХТ,. века,

О свеме овоме, што сам ја овде само натукнуо, могла би се написати велика књига, јер о томе има сва сила учених радња у великим европским литературама, али за сврху, коју сам ја имао пишући овај поговор, мислим да је доста и оволико, А сад да наведем четири примера индијских прича, које су прешле у Европу, па и у наш народ.

МШ.

У пањчатантру има ова прича: У неком граду живи брихман са својом женом. Жена је врло жалосна, што нема од срца порода. Једноћ брахман жртвује порода ради жртву, и за неко време остане брахмановица трудна, а кад дође време, да роди, она роди змију, коју је мати лепо неговала и хранила, Након неколико година навали жена на мужа, да иде тражити девојку, јер је време, да им се син змија — жени, Брахман оде у други град и испросе за свога сина прекрасну кћер некога брахмана и доведе је својој кући, ту се девојка венча са змијом, а за неко време свуче змија своју кожу и претвори се у прекрасна момка, Његов отац спали змијињу кожу, да син не би натраг у њу ушао, и одонда живљаше му син са својом женом сретно и весело.

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ 10