Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

БЕЛЕШКЕ 14 о

је девојка, која треба да родитеље моли за допуштење, да може с мушком главом насамо говорити. Она то чини, премда је удата, али је бев мужа; ваљада је обичај то тражио,

32—35. Памајавта за знак жалости за мужем носи риБасту покорничку хаљину (да живи данас у Европи, носила би прнону); — а што се каже, да је била упрљана и упрашена, то се нема схватати у буквалном смислу, него као хипербола место; ненакићена.

53. „код огња“, тј код жртвеног огња, на ком се каква жртва пали. -

69—78: О клетва Дамајантикој види пев. Х!., ст. 61– 68; требало је додати, да је Калија у телу Налову мучио осим Дамајантине клетве још п Каркотаков отров; види у пев. ХЛУ., ст. 57—641. пи ХХ., ст. 120—142. Није јасчо, зашто Нал не сполиње овде и Каркотаков отров.

106. „на десет страна“; тих 10 страна су: север, југ, исток, запад, североисток, северозапад, југоисток, југозапад, зенит и надир; ове 2 последње стране додате су само потпуности ради, јер њима нитко не моље путовати.

124. Ваљгада је био обичај, да онај, који се коме заклиње, такне ноге ономе, коме се заклиње,

(27. Мисли се: сведоци су онога, што је свуда (вета) ), што је обран (сунце) пи што је обноћ (месец).

165.—168. Види пев. ХУ., ст. 93.—98.

182. „упрљану“ има се онако разумети као у ст. 34.

193. —196. И у Хомеровој Одисеји проводе Одисеји његова жена Пенелопа прву ноћ после сретнога састанка у разговору причајући једно другоме, шта су све доживели, откако се растадоше.

209.—212. У оригиналу последња два стиха имају по 22 слога, ја сам од њих начинио четири једангестерца, онакова, какови се налаве у неким нашим народним женским песмама, на пр. у Вуковој !. књизи (1841), бр. 555:

обвила се бела лоза винова

око града око бела Будима;

то не била бела лоза винова,

већ то било двоје милих и драгих; они су се у младости састали,

а сада се у невреме растају,

једно другом на растанку говори, ит.д.

ХХМ.

25. „улице су пошкропљене“, да не буде прашине и по-– суто цвеће даље остане свеже.

37.—40. Те сам стихове у преводу изоставио, јер им је смисао у оригиналу нејасан.

56, Није јасно, зашто Нал каже Ртупарну, да му је рођак, биће, да хоће рећи: био си ми добар као добар рођак.