Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"
ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ
Не могаше сумњајући Распознати краља Нала; Когагод би погледала, Сваки јој се Нал чињаше, Па мозгајућ у памети Замисли се сјајнолика: „Како боге да распознам 2 А како ли Нала краља2" У тим будућ у мислима Видарпкиња прежалосна На ум стане узимати Чувене знаке богова: „Колико сам од стараца Божанских чула знакова, Ниједнога њих не видим На овима, што ту стоје". Мислећ тамо и овамо
И много довијајућ се Промисли, да час је сада Утећи се боговима,
Па тада гласом и срцем Учини им смерну пошту, Онда руку склопљенијех И дршћући проговори: „Како чув глас од лабуда Изабрах Нишађанина
За мужа, тако доиста Нек ми га бози покажу! Како нисам преступница. Ја ни речју, а ни срцем, Нека тако доиста ми Бози њега сад покажу! Како ми је краљ Нишадски Од богова муж одређен, Нека тако доиста ми Бози њега сад покажу! Како тврдо ја одлучих, Да у вољу Налу уђем, Нека тако доиста ми Бози њега сад покажу !
15
45
55
60
65
70
15
80