Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПРЕДГОВОР М

ској граматици; у другу групу иду они, који уче санскрт зато, да могу проучавати велико благо староиндијске књижевности, да могу појелина санскртска дела издавати на свет, тумачити, преводити.

Међу Србима и Хрватима свагда је било врло мало људи, који би могли штогод превести из староиндијске књижевности. Томе је главни узрок, што је санскрт језик за учење веома тежак, а и индијско писмо, којим је санскртска књижевност написана, задаје свакоме много муке, док та тако научи, да га може окретно читати; оно је много теже од наше глаголице ! Зато је сасвим јасно и разумљиво, зашто У хрватској и српској књижевности има врло мало превода са староиндијскога оригинала, Мени су по зната само два таква превода, а обадва су одисто. та књижевника: од ученог и врло даровитог нашег филолога Петра Будмана. Први је његов превод: „Рећ рпроуедака 17 запзкија“ у забавнику народне читаонице дубровачке „Оиђгоушки“ за годину 1867 стр. 329, и даље, а други му је превод „ЗаКипаја“, драма староиндијскога песника Калиласа, штампан у дубровачком часопису „ЗЈоутси" год, 18797) Након та два превода ево тек сада трећега иза 45 година, што га ја предајем народу нашем у издању „Српске Књижевне Задруге". Е

Врло ће мало бити у нас људи, који би знали, да је српски превод песме о краљу Налу изишао на свет већ год. 1865. у Новаковићевој „Вили“ под натписом „Краљ Нале (из Махабарате)" на стр. 244 и даље (у различним бројевима), Као преводилац потписује се Сима Поџовић, Разлика између овога мога превода и између Поповићева стоји у томе,

%) Како је покојни Будман био човек велике марљивости и талента, то је он докавао тим, што је још један веома тешки језик тако изучио, да је могго књиге писане њим читати, а то је арапски језик ; још један неевропски језик он је добро изучис, а то је персијски. При свему томе треба још узети ва ум, да је Бупман сва та три језика научио без помоћи учитеља и школе, дакле као потпуни самоук!