Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

У БР -0-8- 11

Па у таму милостиво

Зави мртво ка' и живо; Зави рпу несретника,

Што некада свету дика, Негда људи, божја чуда,

А сад само рана худа Гладном вуку, гладном керу Приправљена за вечеру,

Ето леже, гле их јадне,

На земљици свуда хладне, Њих, што муња од судбине Удри чојству са висине, Све на путу што бијаше, Поломише, покрхаше, Ударише свету јаде, —

Ма гле и њих на комаде! (Ох, сагни се у милости, Оком сузни, па им прости!

Мрак око њих, мрак и тмина, Мрак по дољах, по висина;, А и небо то дивотно _ Данаске је посиротно, Нема месец да засине, Да путника жеља мине А звездице оне красне Нису данас ко пре јасне, Нешто су ми потавнеле, К'о да с! у јад неки деле; Славуј поје жалостиво, Да ти пуца срце живо, Све је тужно, ма гле чуда! Шта се чује одонуда;

25

25

30

35

40

45

50

1

-а И ЕМА НИНА ЛЕ БЕАРН