Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

386

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

Баш поклика би весела, 55 Ма откуд се то занела 2

Сад је неста, сад опета;

Ал се ори кроз ноћ, клета!

Каква радост: Ко је, шта је 7

Ма кроз гору нешто сјаје, 60 К'о да свеће тамо горе,

К'о да видим неке дворе:

То је крчма у планини,

На далеко стан једини.

За њу кажу: ко ту ноћи, а - 65 Бог му био у помоћи!

Но ма како, срце моје

Сада, ето, весело је;

Та хајдемо, хајдмо тамо,

Да кроз прозор загледамо, 70 Та јад ће те и сам срести, —

А весеље ваља срести.

Ето, ето ухваћена,

Ето њега савезана

Што дрмаше околином, 15 Кано вијор облачином.

Он већ грома свог не држи,

Да ка' досле свега пржи,

Савезане у њег јако

Силне руке наопако. 80 Тако седи он у куту,

Премишљајућ срећу љуту;

А ако њег гле војнике,

Пуне оне пусте дике,

Сваки с' чини с педи већи, 85 И за царем барем трећи.

Пао али.