Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi
386
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ
Баш поклика би весела, 55 Ма откуд се то занела 2
Сад је неста, сад опета;
Ал се ори кроз ноћ, клета!
Каква радост: Ко је, шта је 7
Ма кроз гору нешто сјаје, 60 К'о да свеће тамо горе,
К'о да видим неке дворе:
То је крчма у планини,
На далеко стан једини.
За њу кажу: ко ту ноћи, а - 65 Бог му био у помоћи!
Но ма како, срце моје
Сада, ето, весело је;
Та хајдемо, хајдмо тамо,
Да кроз прозор загледамо, 70 Та јад ће те и сам срести, —
А весеље ваља срести.
Ето, ето ухваћена,
Ето њега савезана
Што дрмаше околином, 15 Кано вијор облачином.
Он већ грома свог не држи,
Да ка' досле свега пржи,
Савезане у њег јако
Силне руке наопако. 80 Тако седи он у куту,
Премишљајућ срећу љуту;
А ако њег гле војнике,
Пуне оне пусте дике,
Сваки с' чини с педи већи, 85 И за царем барем трећи.
Пао али.