Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

' 400

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

А поскочи лаким скоком, Она за њим, но залуду, Већ на стену попе с худу; „Урош! Урош!" већ загрми, Урош оде низ кам стрми, Оде веће до дружине, Згледаше га на висине, Жив је, жив је, али како 2

_Жив је, жив је, па ма како.

Већ ни збора да се бега, Сви су веће око њега

" За грм, за кам већ запали,

Живим огњем бити стали, Јест злотвора и пресила, Ма јуначка смрт им мила. Та једанпут доћи мора,

А могла би доћи гора. „Аох, удри! Не дај, брале !" Покликују, пушке пале, Бој се бије,

Крвца лије

Али где је чедо бело, Куд се оно, јадно, дело 2 Куд ће крвца до срдашцу, Куд ће луча до сунашцу 2 За горицу сунце бега, Она за њим, куд без њега! Тамо, тамо, ено чеда; Украј њега стоји бледа. (Ох, глени је, глени, глени, Јад поглајде скамењени; Из руке јој крвца бије,

505

сл = сл

сл ко (22)

525

530: