Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

|| 09

Неки ми се жубор чини.“ — 410 Ништ он не чу, ништ не виде, > Кано у сну за њом иде;

Она збори, он не слуша,

Где ли му је бедна душа 2

Месец сину, а ти, реко, -- 47 Сину њима на далеко, —

сл

Још два до три пушкомета.

= „Помоз Боже, мишко света!“

Тек што она тако кликну,

Ето пушка једна цикну, 480 Чу се жубор, чу се вика,

А кроз вику честа цика;

„Бежи, бежи, друже мио,

Ето, Бог их покосио!“

Ма он стоји као камен, Е 485 Очи њему живи пламен, | Б Гледа плахо око себе, = 1 Па час гори, а час зебе. - | = „О, злато, сунце, брже! | Па с' пред њега млада врже, 490 Моли, рида, крха руке,

Ма узалуд све ње муке. |

Стоји Урош, ближе цика,

Ближе иде бојна вика,

Дим пушчани већ осећа, | 495 Веће друсто — зла му срећа! | Ето; ето већ једнога,

Ето за њим и другога! -

— Бежи, бежи, силан Боже !

Промили му испод коже; __ 560 Затрепета, плану оком,