Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

406 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

ОДЛОМАК.

а аи лети пе а Аре а ес елуна

На срце њему ово тешко пада,

(Он тресе тамо-амо своју главу,

Не што он не зна бољетице род, Јер он је, као што сам рек о, стар, Младости дане протрчо је већ, Познаје добро сваки њихов јао. Времена она истина су прошла, Ал још му јечи њихово звонашце ; Па ако не може по њим да игра, (Он радо гледа друге играјуће. 10 Тај стари гледи Миланову тугу,

Помоћи њему хтео би он радо,

Бољетице он ове знаде род, —

Ал' где ће наћи према њојзи лек 2 = Старина тражи, не жалећи с труди, ЦЕ: Старина нађе, своје лупа груди.

сл

· „Је л истина шта ти ту велиш, Мито 2"

— „Ах, тешко, тешко мојој јадној души,

Из брбљавих што ја сад пустих усти!

Не, није тако ко што сам ти казо.“ — 20: „Говори, Мито, избави ми душу, |