Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

420 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

И ако воска, меда плод

Он справи кадегод за род, Нек благодарност буде вами Што знасте њега слати там.

Певач дође међ другове. Весело је све, тамбурица свира, чаше се празне, коло се игра. Певач то гледа, гледа и упита:

Кад оће опет венац браће, Оваки да се скупи каће 2

Сад овде ми стојимо сви,

Но сутра ди ћемо бити, ди

Кад сутра сунца крас изађе, Усамљене ће нас да нађе,

На своме сваки биће путу,

Ал сваки вода другом куту н тд.

до 30 реди. (Он гледа све, и опомиње се утопљенога Арсе (Путника) и тд.

Овако затим збори:

Овамо мени руке дајте,

И збогом јако ми остајте.

О ите“") купте знања плоде, А роду лепе правте годе,

За њега буд вам живот вас, За мене само дикој час; Малени часак опомене

У груди вашој нек се дене, (О када вина пуну чашу.

У руку драгу примите вашу О каште само бар у души: »Он дику с нама тако суши,“ Вишега жеља није м' вољна, Са тим је она задовољна.

После се прашта редом; прво са Симом (Крстићем), после 30 реди свршује: (у предодећим последњим редовима опомиње се купања, и возења у

чамцу);

%) Ише, протумачено са стране: идите.