Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

Ти“ е- мо А 491

И када вече запад шара

И. чамац дома реку пара. То бија некад, бија тад,

Ти, брате Симо, збогом сад.

К' Радишићу ; Ти други брате, амо оди, Кад икад истина се згоди Да гледамо“) се намрштено Но ведро небо гледај ено Ни оно увек није зрачно, Одело каткад узме мрачно Облаке силовит громе бразда = Ал не траје то тако вазда, Јер скоро ука ова седа, И ведро опет небо гледа, Овако бија, друже, с нам, Кад подиже се бурни плам, Овако тиша се#»“) љутина, И прва враћа се тишина

Марјана А МАРОМ. ПА ЛАИКА СМ СА

Ба тим у 40 и неколико редова њему о проведеном животу говори, и опрости се, Џевацсе оће и з другим да опрости. |

Но јурве кукуричу петли, И зора веће ено светли.

(Он се накратко с њима опрости и сврши;

Ко зна оћемо л', браћо, икад, Ми видети се — можда никад. (058 Но макар како. с догодило, Ја мислим имам итро крило, На њему, браћо, ја ћу поћи, У пооде ћу вама доћи. — 390 ред. — '

Крај.

%) Гледамо протумачено са стране: — „У Шумадин ме- | сто — смо се,“

3) Тиша са странце протумачено: Метбит.