Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

228. БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

Деве могу ми т отети Ја ћу дане моје клети, -

Он је теши, и рекавши:

Збогом, драга, руку на Верна буди, кано ја! - оде, р | "ПИР АРЛ А а А У ВУ

6,1. у јутру. Место целог пута узет је један углед, који љубав и верност драгога довољно показује. Доста веће месец реди Пунио је бледи круг. Брда путник доле гледи, Стране земље реке, луг.

»О дужино путовања, Каће доћи теби крај! Звездо мога миловања, Каће синут твој ми сјај.“

Тако тужи, даље ступа Његов корак све на пред, Исток се у злату купа, Дворе њему види глед.

Поред ови путник лази Одозгоре паде цвет,

Горе гледну он да спази, Откале тај цветни сплет.

И девојку дивна краса Смотри његов онде зор, Речи чу он слатка гласа: »» Оди, мили, оди гор.““ „Грло ти је, дево, медно Око сјајно — за ме не;