Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

п и С МА - ИД У

МШ.

Вече дође, ето мене туна,

У то доба, ди јуче бијаше, Ведро небо, ко јуче стајаше Сјајно сунце, ко јуче, бес труна,

Кито строма, и зелени жбуна, Обарајте лисне гране ваше, Једном она пода вами сташе, Нема више ње сад, нема туна.

Кад би знао, ди је она саде, Да јој кажем срца мога јаде, Мога срца заљувени плам.

Свето место, јако што ја газим,. Сваки данак које но полазим, Камо оде богиња ти кам 2

Први је сонет, као што реко, написан 17,/1, ноћу; други и трећи 18,/1, вечера; четврти и пети опет 18./1. али ноћу, УП. 24./3. ноћу око 10 сати, у то доба и УШ, Седми 25./3. у 11 сати јутра. Певач преповеда, али лирички, зато дигди као у настојећем времену (ргаезеп5-у). Још је неуглађено, дигди и рапаво, -

ОПРОШТАЈ ДРАГОГ И ДРАГЕ.

Спеван до поле 11./12. у вече; од поле до краја 12,/12. у вече, Опроштај чини прву част песме, Драгу сам узео, као. да нема у драгоме поверења, Она се труди да га задржи од пута, опомињајући му разне путне незгоде и опасности. Но он остаје при свом

намерењу. На последку она Коште ти дет Еатђе"ћетам5 и рекне;

Безопасан може да ћеш Шпиље избећи ноћ,

Но избећи да ли знаћеш Сјајног ока моћ