Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ИЕ м А 431

Сатворити ко то може Асо не ти вечни Боже.

Горе, деље, траве, дрва, Лава, орла, а и црва, Ти сатвори драги Боже, Ко овако јоште може 2

Осим друга овде свега, Мене створи из ничега, Дуом твојим ти подуну, У менека душу суну.

А у душу даде жаре,

Даде мени лепе даре,

Моје душе жарки поји —

То су, Боже, дари твоји. з

Вала теби на то вала, О не пусти да на зала Употребим дар ја твој, О не пусти, Боже мој! На ускрс после 1!. ноћи певао

ЈУГ ИМБУА РАНЕ ТУ АНИ КОРА

Облак небо не покрива,

Река с бистра плави, = Е А рибарче у чуну снива

Јасно ко на јави.

Он је бац'јо удичицу, Рибицу је стеко, Мето ју на жеравицу, Па је тако пеко,

„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро.“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. _