Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi, str. 61

(0) ___- пРВА КЊИГА ПЕСАМА ТУН

и то „раја“ — у Бранково доба ђаци су се тим именом врло озбиљно називали — која

„до парице све за вино даде.

Или:. - С аЕ се мене, друга свога. Само онда кад чашу узмете;.. Каж' те само, макар у памети: - Многу л' с нама он осуши, клети,

и још с тим страшним изразима: „осушити“, , „клети“. Нити је у обичају више она и сувише лака, површна и | неозбиљна_ философија (овде и прозаично казава):

„Туга јадна само мучи груди, Ал не може мртве да пробуди ; Пе браћо, будимо весели...“

Та философија још горе пада у Гојку, кад се усред озбиљних ствари одједанпут и и овакви стихови — они представљају утеху за несреће у животу —

„Зато брже лозовине амо-

„Да се њоме, браћо, оружамо, - „са несрећу, како ошкуд муне, „Дочекамо на ше чаше пуне...“

Ми разумемо младост; ми разумемо и Бранка који је дуго, и скоро целог живота, био млад; ми и по његову животу, — како смо га познали до сад, и који је проведен само у кругу фамилије и добром друштву, — видимо да Бранко није могао ни доћи до неког већег искуства живота уопште а камо ли до неке његошевске горчине и песимизма рецимо, —али нам оваква места изгледају и врло незгодна,. не само млада и површна, — Најпосле као застарелост можемо узети и све оно у чему су познији песници отишли даље од Бранка,

| Али код правог песника, ако понешто и застари, понешто увек остаје, То је и Бранков случај, и оно што код њега остаје није мало,,. | -

_|Лирске песме Бранкове — кад оставимо на страну Бачки расшанак и Пуш, који су веће и сло-

женије; хоћу да кажем; које захтевају. посебно раз- |