Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

_ И с мМм А ЈЕ 477.

Књиге твоје спремих, и оправих, ал на Егашчепдотет-ку опет заборавих. Шта ћу сад с њом;

Прота ће почетком Августа по шв, у Београд, и онда ће ти ковчег донети, Да л ове ствари њему да вручимљ72 т, ј. све осим слике Минине, Јер неки Брадичевић хтео би ову слику за се, наравно и од твоје стране тћ! сотта, И ја као његов најближи пријатељ баш бих те молио да му ту љубав учиниш:; једно; што је человјек бољезнујушти, па кад не сме живопутих хурија, нека се хартијопутом теши; а друго; што је убог, па ако би кадкад и смео се међу живе увалити, опет не може, јер је грехота учинити увалу без завале (с!. захвала) ако не баш форинтске а оно бар шестачке, а у њега кадкад богами ни шестака, —

(С књигама сам ти и ћебе оправио. У једноме свежњу наћеш један завитак са 6 пари чарапа. Те су чарапе за Натошевића од газдарице му. Што јој не пише2 Она је доста рђаво; баца крв, и мораће се по свој прилици одавде селити, јер је полиција тера,

Поздрави ми Натошевића лепо.

Поздрави ми Богобоја, Кажи му нека се више не шали, Ако ми до половине Јулија п. Р. новаца не пошље, онда — — — е онда ћу казати што мислим,

Поздрави ми матер своју, и снашицу и брата Васу(7), ако није већ онда му кажи: од првога тира доброга сина, али сина друкчије никако,

Да ли се саста где са Миом, или чу где што зањ,

Бих пре 10 дана код кнеза у Убзјађи, Ја не зачех о својој невољи, а он не хте зачети, Тако исто и што се тебе тиче. Е што ћемо — |! — -

Збогом! Твој

БРАНКО