Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi, str. 74

ОНЕ ин увод - ______- (15

_ __спе кући. Код куће нађе све живе и здраве; хтео – би да изађе, да оде до ње, али чека ноћ:

:О ноћи... тавнило - 5 „На земљу красно-доћи твоје кад бег

= · Најзад, долази ноћ, Причање сад одједанпут се убр·_зава, постаје нервозно; са само три стиха, која иза ИЕ Е наведених долазе, казује се све:

„Тавнина дође, одох драге кући.“

Ро је први стих. А одмах иза њега, као припрема за контраст свему што је досада било лепо, као прве Вележење несреће која ће наступити, као инверсија логичног реда мисли, као усклик, долази стих:

„И! срце моје хтећо ми је пући“

~ Ша најзад и одједанпут, последњи стих, онај који _ бележи жалосну реалност, одсечан, прост, али ван_редзн и који више вреди но цела строфа за њим, и који је сам за себе цела песма:

„Ње више нема, то је био звук.“

Песма се и после наставља, али сад постаје неште нејасна и магловита, а није ни лепа даље. У брзо „јој се и облик стиха мења, на горе.

7“. Њу

па Кад се цела лирика Бранкова овако сведе на ' сликање и осећање, она ипак није још довољно ка-, || _ рактерисана. Има Бранко и других особина и дарова, || поред ових. Има композиције, живости дикције, му_ зикалности ритма, пажње за детаљ, итд. Нешто се || од тога и из досадашњега видело, али се нарочито | лепо може видети на Ђачком расшанку, Ево како

__ | изгледа композиција те песме — три дела њезина

| = и оно што композицију прати. „|.

1) Узмите само почетак: „Меси, бреже, чудо ти за око"... то је упућено познатом брду карло| | вачком чије незгодно име — „Магарчево брдо“, по | - турском „Етшиковац“, на којем су магарци пасли у || турско зреме — песник неће да помене, бар у овој

#52,

МЕНИ