Pesme i drame / Milutin Bojić

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 193

Ти, бескрвни мајмун што све подражава, Што се игра речма, том, за људе, звечкомг Зар од тебе да се земља ужасаваг Од тебе» Остаћеш вечно јадним дечком! (Отац наставља све жешће) Ово није земља, но сабор војника. Ја цар нисам, него укротитељ звери. Побуњеник стоји до побуњеника, А закон ми штите иконе и двери. (Застане)

Јест, треба ми црква, к'о роб да ми служи. Ово нису људи, но пси жељни меса. Царство где све кључа, Бог се с врагом дружи, Ја цар нисам него укротитељ беса. А ти (гледа га оштро)

Шта за тебе сав тај напор значиг У твом срцу сумња пружила је корен. Јадни сине, тебе измирна привлачи...

Урош Опрости ми, оче, ја сам тако створен. Цар Страшан бес му прелети преко лица. Он се угризе за усне, да га заболи. Хтео би за ово да удари сина, али се савлађује и продужује нервозно Да, ти си паметан ко и други људи, Колико и руља око тебе што је. Али то је мало да се људма суди, Да се њима влада и да те се боје.

Г1аж улази и јавља Томанда. Пар После. (Паж оде) Памет значи мало. Главно је задати свуда страх и трепет. Са памети већ је много царство пало, Јер не вреди много мудрих речи клепет. (Цар шета, хоће да пређе на другу тему.) Најзад бићеш пајац ћуди ко зна чије. (Шета, мучи се.) Урошева женидба 13