Pesme i drame / Milutin Bojić

194

МИ 355 10) ај За

Бар да те је љубав друкчијим створила. (Урош се убезекне) Код тебе ни љубав к'о у другог није. Друге диже, док је тебе оборила. (Шета и спрема се за крупне речи.)

Што те дуже гледам, збуњенији бивам.

По читаве ноћи твоју бригу бринем.

И кад заспим само твоју немоћ снивам.

Не знам, како вео да са тајне скинем.

(Застане. Гледа сина у лице.)

И да би се једном рашчистило с тиме,

Томанда нека са двора се крене.

Ми имамо друга посла ове зиме,

А не да гледамо успех ћуди њене. (Гледа какав је утисак оставио на сина.)

Урош Оче!

Цар

Но! Говори. Урош Оче, ја те молим...

Не знам којим путем да свој грех искупим.

Цар Склонићу је. Добро.

Урош

Оче, ја је волим... (Уплаши се, да није увредио оца, и брзо)

И хтео бих да у калуђере ступим. Пар гледа га Сав мој напор, да због једне жене страда» М да се укочи можда поход цеог Урош очајно Ако будем без ње умрећу од јада. Цар мирно Онда нека буде како сам си хтео. Урош не разуме ништа и гледа-у оца збуњен.