Pesme i drame / Milutin Bojić

208 М. БОЈИЋ

Синиша

који је наопако схватио овај утисак. Штог Мислиш да она царство понижава> И да, можда, царској породици худиг

(Одсечно, готов на све)

Волим је к'о живот. Она моја биће. Цареви ми неће своју кћер да нуде. Писам владар коме време ловор свиће. Доста ми је, ако волела ме буде.

(Окреће се Цару и цинично) Наследника царског достојно ожени, За порфиру царску царска су рамена, Но молим те, немој световати мени. Сирота је, али лепа и поштена.

Царица Ужасно! Шта мислиш сад у овој тмуши2 Два су пута: који мислиш да је бољи2

Урош Смилуј се. Зар кула славе да се сруши.

Цар одсечно Биће к'о што рекох и по мојој вољи. (Насмеје се) Дивна казна! Биће то шала ваљана. Сто решења једним извршићу махом. (У лице Синиши) Томанда бива за недељу дана Урошевом женом, нашом царском снахом.

Синиша, који је очекивао све, само не ово, застане згранут. Урошу је лице насмејано. Цар је горлд, Царица нешто мисли.

= ЗАВЕСА НАГЛО ПАДА. —