Pesme i drame / Milutin Bojić

ПЕСМЕ 57

А ти кад одеш, још увек ћу чути Реч твоје крви, и мирис твог Хоћу Испуниће ми сваки дамар пути, Кад модра магла разастре се ноћу.

Знаћу да мноме крв твоја се пљуска Пуна сребрног и сунчаног ткања.

Тај свет, за кога нема растојања,

Где сва је прошлост једна пруга уска,

Подсмеваће се богу очајања.