Pesme / Mileta Jakšić

њег.

|]

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

ГОЛГОТА

Мрачно је небо. Месец крвави

У поноћноме тиња облаку, —

Ко тежак увдах шапће у трави Ветар. Голгота спава у мраку. Црно је небо, ни звезде нема, —

У грозничавом бунилу дрема Планета стара: |

Грех на њој тешка крила одмара...

Тама је пала...

Суморно ћуте троја вешала

У глухо доба тишине мртве Празна и црна, —

(С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божји син Два трна

И један крин...

јутро је, ал још свитања нема, (С јерусалимских тврдих бедема још се не диже тама немила:

С Истока нема танка бледила Зоре, веснице блискога дана, још лежи ноћ ко прикована | Ко црна крила мртва гаврана.

Са страхом, с тешком слутњом у груди Забринут народ лута и блуди

По улицама,

Тиска се, врви

Около Храма

Ал не на принос пасхалне крви

Већ да молитвом наду окрепи:

Хоће л сванутиг шапће и стрепи...

Ал каква оно утвара бледа Међ народ ступаг Народ се згледа: Ко је и шта јег