Pesme / Mileta Jakšić

178 МИЛЕТА ЈАКШИЋ

Притрчаше му ко без душе Питањима га обасуше Ал мала даваше знаке Ручицама обема

Да је глува и нема....

То беше давно ал од тада Мисли се она божје тајне знаде, Људма би хтела да их преда: Уста јој често речи траже,

Али не може ништ да каже Не може — Бог јој не да...

мене самог језа хвата Кад видим очи њене сетне, гбоке, загонетне.