Pesme / Mileta Jakšić

ПЕСМЕ 55

=== нневаан- = === оте

„Ђаво!“ — и ниси трен'о оком Малише хитро, једним скоком У постељу се купе. Тишина. Жижак пуцка, жмири А из перине један вири Ко миш из своје рупе.

Од страха баба све се зноји И у памети децу броји Ах, куд се цура делар Некуд је мале пре изашла У зао час се тамо нашла И с ђаволом се срела,

Викати не сме, ћути, слукти По кујни ветар бакће, хукти У стра«ичноме часу; Хуче и крешти као сова Цери се, плаче — сто гласова Ко сто ђавола да су.

Пролази време, цуре нема Не може баба да залрема Мисли јој свакојаке Кад цура после једног сага Ло мраку, тихо и без бата Дође, леже крај баке,

„јеси л; га видла“ — шапће тио Унуци баба — „је л он био...“ — „Јух, видла сам га бако...“ Цура у јастук лице крије, Срце јој бурно куца, бије А образ гори јако.

Баба молитвом Соћу гони Јер од молитве он се клони Ко и од крста здраво Дура међу тим мисли друго Не мож' да заспи дуго, дуго: „Ух, леп је био ђаво!“