Pesme / Mileta Jakšić

ЋУТАТИ

Твој бол Ћутати. Страдати... ћутати. Гле звезде, оне одискони туже

У бескрајности небесних простора И ћуте, вену тихо као руже.

Плач усамљени ветра у пустињи

Што вечно лута — ко му тугу слуша Знаш ли за ропац непознатих бина,

Чујеш ли неме сузе људских душа

Знаш ли кад негде, ником непотребно Ко цвет одбачен једно срце клоне Глас твога бола, то је звук изгубљен У муклом, вечном болу васионе.