Pesme / Mileta Jakšić

НЕСМЕ 67

ВЕЧЕ

На западу тиња и мре стветлост бледа Ко далек одблесак задњега погледа

Што га шаље света угашено око = Дан сахрањен лежи у гробу дубоко...

Та блага тишина вечерњих сутона Овај плач у нама тајанствених звона

Што смрт дана прате; то је жалост душе Туга снова.што се полагано руше,

Умирање жеља, којих је све мање, Угушене сузе, горко одрицање.

То су мртве сенке нада и обмана Нестајање наше тихо сваког дана;

Ток жалостив којим тече живот цео Галас за таласом, кад део по део

Од нас време носи да сахрани собом Наша нема туга над сопственим гробом.

у