Peštansko-Budimska skoroteča

Судх., одтудЂ Суд1Н, судити: молба одг. молити и пр. ОбразовахЉ дакле рћчхи дае , или самг. коренЂ, или произведеше одг. корена , сђ придашемЂ н$ки' писмена', или прем1 ;нешРМЂ писмена' и слогова ; или слон;ен1е рћчЈи међусобно, као тто ћемо изђ слкдугоки' правила' видити. 1) Суп1,ествителиа имена ла и к , или те окончаватоћасе, производе се понаивмше одђ временика', при коемЂ образованго, ако временикЂ ( глаголЂ ) , одђ коегЂ се производи име с) 1П,ествително, има савршенми, и несавршенми видђ , то точно прим1>тити треба, изђ каквога вида да се то произведе. Ако сир^ЧБ супт,ествително име опредклнва н4ко савршено дЈиство,то треба одђ савршеногЂ; ако ли пакЂ нЉко многопутно повраћагоће се д1зло означава, то валк одђ несавршеногЂ временика произвести. — Произведеше пакЂ и у првомЂ, и ДРугомЂ случак) бмва, одђ усћченогЂ ПричастЈн прошавшегЂ времена, Залога СтрадателиогЂ на нЂ, кадЂ се 5 изостави, и придасе 1> } или 1е , гд:ћ пакЂ кое придати треба , сл^дугоћа правила показатћеду. I. Писме 1> на краго имаго: а) Сва Имена Сугцествителна, кон се одђ несавршенм', и учестћивателнм временика', заедно са свима своима сложенмма (макарЂ да бм сђ пелучешемЂ сло ;кенгн и савршенми сммслђ добмли) производе н. п. читати есТБ несавршен&ш временикЂ, одтудЂ читан±>; тако: писаић , ирочитан !;, преписанћ ; читкатгћ, пискаран'1), прочитаванј; , преписмванЉ и пр. б) Сва Имена Суш,ествителна, коа се одђ ПричастЈн на 3>анЂ и ћанЂ, ^енЂ, или ћенЂ окончавагоћи се производе, макарЂ бмли временицм и савршеви н. пр. ра:ђаи$, плаћаић, обЉћанк • ви ],енЂ г,и] ; ен1;, ро ^ђенЂ ро^енЉ, упућенЂ упућен!; и пр. ( конац !. слћду«.) МЛАДА УДОВИЦА. ( конал,!, ) Спасоевићки на ове р^чи груну сузе изђ 0Ч1Н). Молила е Сретића , да го остави саму.

Себе е за осрамоћену држала, и то одђ онога, кога е смртно лгобила. Страшно е чувствовала свое повре})ено самолгобје. Школико дана про^е, а Срети ^ђ се не покаже. Она му пише, и онђ дође. „ Господине мои, рекнемуона, вђ1 сте знали мене уловити п самћ прама васЂ врло искрена бмла : затаила ваМЂ нисамв , да ми се допадате. Да — н самп и дал - 1; заблудила , н самБ ваМЂ одкрила мого лгобовБ. Шта ммслите вб1 о томђ кораку, о овои лгобови мохои ? ИадамЂ се, да су васЂ честие ммсли пратиле. Моралисте сђ каквомгодЂ лалг];ромЂ кђ мени долазити, а о тои ми никадЂ ништа не напоменусте. Кажите ми искреио: шта вм хоћете са мномђ ? " „„ Госпоице , срећно васЂ обожавати моћи... "" „ВеЗЂ сумнћ хоћете рећи, да ме желите узети ? " „,,.Д зависимЂ одђ отца."" „ Кому Ке мило 6 бгги , да* у мени снаго има. " „„ КеЗЂ сумтгћ али.... "" „ Али шта ? " СретићЂ се нађе у смутнБИ. Онђ ммслаше , да сђ лакоумномЂ удовицомЂ посла има, кого ке ласно своимђ ласкавммЂ ркчма преварити моћи: но то му за рукомЂ не изпадне. — Искао е мало времена , да се разммсли. Спасоевикка увиди, да ни е нашла , сђ киме бм срце подклити могла^ али хошђ го надежда не остави. Она се одважи, говорити самому отцу свога лгобезника. ОтацЂ СретићевЂ бмо е богагми шпекулантЂ , и еданЂ одђ онм лгод!и , кодђ кои доброд&телн безЂ новаца никакве ц$не неима. Овде е млада удовица сасвимЂ лакомислеио поступала. Жена кадЂ у овако станЉ дође, едно хои само остае, а то е: горд о с т б . ВеЗЂ ове ни е бмла ни Спасоевићка али јои е недостанло изкуство, како бм п мужка срца задобмти, а заедно и горда бмти могла.—