Peštansko-Budimska skoroteča

45

јои бм си до основе допрети и;ел10 ? (^си ли тамо доспћо ? ГГривлачи л те јоштђ она 1гебеснммЂ и непреоборимммЂ привлакомЂ ј кои су ти списателБИ и кое основе свете ? шта бм ниарад1в читао ? чимт> ти се сердце и душл побу:ђуе ? шта преводишЂ и наидраговолљн^б и наивЈрше? Живишђ ли радје сђ великимг> или сђ малммг. духовима, сг. Ангелима или сх. Гергесинцима ? ИмашЂ ли тм радо правило ? ерЂ ништа светЈегЂ нема одђ реда и правила. Ммашг. ли га радо свуда, у наукама, у ммслима, у владанго, у послу, у одЉлу и у тјзла мицашо ? Мли Т51 свуда само , што е повершно, малотрагоће, безстмдно , неразумително и непристоино, простачко - обште брблнн^, милуешљ и почитуешЂ! Запмтаите себе о томђ о младики! предЂ олтарима наисветји свш времена мужева, кое мм почитуемо. Метните покраи тога руку на ваше сердце и поштени будите.

ПРОРЕЧИШТЕ (ОЕЛССЕИМ). одт, Професора Исакови^а. (ГЈродужено) СадЂ се опетЂ подђ сЉницу посаде: а Хариклеа преповедати стане слушагоћемЂ младићу поводђ и случаи, кои су е на смртЂ опред^лили. Тм добро знашЂ, ГГолидоре, как.о су насЂ Богови здраво гонили ! Воиска наша бмла е потучена, младићи и мужеви наши поубшни, младе и д^звоике у освоене градове за робинЉ продате. ЕуфесЂ скупш е проче Месенце, преселимо се у Итоме, подигнемо нове обкопе, сазидамо нове зидове, да бм се одђ Шпарте сачували. „Првши соборг, народа покал;е нашу б^здноств. Нико , осимђ дрктагоћи стараца, не До :ђе на тржиште, мало младића, а тштђ нужем. Ми тм. жене лежале смо по црквама, и молиле свирЈпе за помоћв Богове 5 а Д-Ца вриштала су у пустммЂ кућама.

„Онда сте насЂ вм, младиКи и мужеви, последна наша надежда, оставили, и отишли проти†Шпарте, а мм смо бћтли сасвимЂ оставл:ћми. Итоме е онда пустомЂ каквоМЂ граду наличило , куда се годђ погледало, видило се мокрм очно, плачн&1 образа, и бледм лица. Онда су послали Ефтиде у ДелфЂ, Аполла да п&ттаго: шта Мессеша чинити мора, Шпарту да поб^зди? У страшлвивомЂ и немирномЂ чеканго изгледали смо на в ^стника, Шта ће Аполло одговорити? бмло е едно едино пмтанЈз св!го Мессенаца, а сузе и несрећу прорицагоће машанћ главе, одговорЂ е на то пмтагЉ бмо. „бдва едаредЂ поврати се вЈстникђ изђ Делфа, тежко ранћнЂ одђ Шпартанаца кодђ Амфе. Вика читавогЂ народа пратила га е на тржиште. Дрктагоћи скупе се Ефтиде • погледи св1го б &1ли су на вЈзстнику, башЂ као да су изђ лица нЗзговогђ страх .ђ или надежду читати хот ^зли. Онђ преда божш одговорЂ у руке хсрала , а притомЂ одђ слабости на землго падне. „Кралв ЕуфесЂ одпечати одговорЂ. Мртва тишина по народу. Кралв побледи као мртавЂ, одговорЂ му изђ руке испадне; други га подигне, прочита, и одђ тежкогЂ ужаса руке кђ небу пружи. /Јсна , страха пуна вика народа до плавогЂ чзкђ подигне се неба , тако, да се нама женама срце тресло. Мм полетимо изђ домова , станемо п&1тати: шта е ? и нико намЂ незнаде несретну бонаго запов ^здБ казати. „Свакш е слутш на несрећу, и опетЂ е свакш нсно викао, и желш одговорЂ Аполла чути. бдва се едаредЂ кралБ на трибуну попне , и прочита свима непресћцагоћиМЂ гласомђ несрећу доносећи одговорЂ „ изђ крал'1звогђ кол^зна Ефтида, в&1 Мессенци, жертвуите едну д^звоику паклен &1мђ Боговима ноћу таино на жертву ! Коцка таков} нека избере, пак' ће ваМЂ Богови срећу дати." „Дсно е викао народЂ проти†иеба, и молш Богове за срећу $ укочени и бледи, не"движими и (Љми к.ао кипови какви станли су