Peštansko-Budimska skoroteča

по кшгославенскимЂ землнма путовао, у допису едномЂ на Министра просв1зштенЈи у Рускои говори о славеискомг. црквеномЂ еезику. НЈгова разсмотренЈн заслу;куго свеобшту позорност!). Мм сл^угоће, као наизваиимив1е, нашимх. читателг>има саобштавамо. РЈздке судбе , говори списателБ, кое е црквено - славенскЈи езикЂ у течаго толики вЗзкова изкусш, нису ни наиман±., као што С и требало, освЉтлЈне, а нестална и одђ части сасвимЂ нескладиа поннтја , ову см1зсу (СЈшоз) ЈошЂ већма су увеличала. Истина6 огђ поглавито обстонтелство допринело е, да ншвућа славенска иар1зч1Н сђ езикословномђ точносћу изсл1здивана бнла нису, а незнан:ћ народногЂ езика , као и презиран1з пучкогђ говора породило е мнЈнЈе, да су они езици, кои одђ списателн опредћлЈни нису, у усти народа наглои пропасти изложеии. На мнЈше то оснкваго^и се, многи потвр^иваху, да садашнБШ србскЈи езикЂ ништа друго нје, него само испорченЂ црквено - славенскш, и да е одђ н ^га мало по мало у течаго времена по усти простогЂ народа читава прпоша учин4на. Сђ тимђ пр1е та заклгочка учин"),на е, што ве^ина учени изпитателн , именито првашиљи рукописе, као што би требало, разсматрали нису, ил' разсматрати нису могли. Зато слобо^ш ре}ш можемо, да нитко пре године 1820 зиачаине знакове црквено - славенскогЂ езика познавао, и право поннтје одношенјн н±>говогђ кђ садашннимЂ нарЈчЈнма имао нје. Одкри^а, кон су године 1820 у Рускои учинЉна, беЗЂ сваке сумн'1; епо?;у праве у обштемЂ славенскомЂ езикознанго, и истии Добровскш се кае, што е писменицу славенску превећЂ рано штампати дао. Изпитивани, о коима е овде говорЂ, органично единство наистарЈегЂ рукописногЂ езика нсио су разсв1>тлила. Изна ^е се, Да оваи езикЂ изђ громиле нЈ ;ке састааШе. Сђ тимђ сва прибавл1зша учеии кнпил;евника, сви утоци м1стии иар4ч1Н изиђоШе иа св!)Тло тако , да е нни и саМЂ неуче-

нии познати могао. Али ово органично единство показуесе текЂ у наистаршмЂ споменицима црквено - славенскогЂ езика у цјзлои сво10И обилности. Као езикЂ цркве и кннижевника прелазш е одђ сдиогђ славенскогЂ народа кђ д РугомЂ, и на овомђ путу мораде много коешта попримати , што е гЉговомђ првопочетномЂ организму страно било. Но у исто доба пооставлно е онђ свуда трагове, и то гдигди подубоке, неизбришуће. 1 ошђ и онде, гд!з се е текЂ кратко време бавт , прим !зчава се нЈговђ утокЂ. Тако н. пр. у старомЂ ческомЂ преводу св. писма , и у другимЂ споменицима гд±што се само изђ црквено - славенскогЂ изнснити дае. У русК1И кннижеваиЂ езикЂ много е одђ овогђ последн1згЂ увуклосе; али и обратно црквено-славенскш н±што е утокомЂ рускогђ пром4н "1знЂ. Но ИПаКЂ КОДЂ толики н. пр. знаменити стари србски рукописа ни у едномЂ се неналази наистарЈн ставноств (Ве51ап«1) црковио - славенскогЂ езика тако в!зрно преложена , као н. пр. у Еван^елш ОстромировомЂ , акопремЂ е исто, као и многа подобна , више или ман !з точанЂ преписђ у Бугарскои валпда и садЂ шшђ налазећегЂ се подлиника. У овомђ случаго одђ наивеће потребе е р±шити пнтпнЈз: у каквомђ одношенш стое доцши бугарски рукописи кђ црквено-славенскоМЂ езику у ннтвои наистарши слици? Штета само,што чисто бугарски рукописи досадЂ сђ точцос±у, кого заслужуго , разгледаии нису. Но тому ше чудитисе, ерЂ су они одђ части са србскимЂ рукописима помешани, а и иема ш башЂ тако миого. Списателв дал± говори о нћкимЂ про-% м!знама, кое е кнБИжевини езикЂ цркве течаемЂ времена претршо , и заклгочава сђ р ±чма: „Изђ овогђ краткогЂ прегледа видитпц е , како се у стару ставноств езика нови елементи увукоше, како е старо сђ новимђ се борило, и како у сл ^дству овогђ два елемента, и тако рекавши два нар1зч!и ( едно покраи ДРУгогђ ) произи1зоше. В1>кови