Peštansko-Budimska skoroteča

су протекли, докђ се ове неравиости угладише, и док1> народЂ, кои е старо градиво задржао бмо, исто по нобомђ елементу непреобрази. На таи начинЂ доиста е новђ езикђ се породш. Онђ е посл^здица замршенм одношешн, силовит51 превраћан, кои обБ1чно народЂ ил' подижу ил' кђ падешн) воде. Последнн судба е Бугаре постигла. Исторично - критично изтраживан^ нб 1 овогђ старогЂ и новогђ езика , нЈгове многостручне судбе у домовиии и изванЂ ове, спада у наитрудше , ал^ и у наизанимив^е задатке славенски филолога и историка." ОДГОБОРТ) Праволгобу ( С. Д — ћ) [о д г Сиети^а, ( конпи,!.) КадЂ ве^Ђ овако ствари стое, да видимо садЂ, шта ови безименни СрблБИ западне цркве траже, и шта могу по обстоателствама на^и. Опи тражећи име себи, узеше име Иллирхиско, оно, кое само СрблБИМа источне цркве, као народу, давно припада одђ стране Двора Лустр1искога. Тако кадЂ понуде СрблЈз источие цркве тимђ именомЂ, а ови веле : Та то е наше и тако, и мм и незнамо , да ДворЂ Аустршскш даго^и права ИллиршскомЂ народу, друге подЂ тимђ именомЂ разум^ва, него насЂ СрблЂ источне цркве. А кадЂ понуде Хрвате, а ови веле: Богђ сђ вама, нисмо мђг Иллирци него Хрвати, као што смо свагда бмли, и подђ коимђ именомЂ ове земл']> освоисмо, и Крал ±вину Хрватску држимо и права своеземалћска ( типјсјра1]'а ) уживамо. А кадЂ свом) ро1јену' бра"ћу понуде , т. е. езмкомЂ СрблЈ". западне цркве, а ови заедно са своимђ свештепствоМЂ у гласЂ вичу: Та што иамЂ иамећеТе име Србалн источне цркве, кадЂ смо мм Кршћани. И тако кудЂ се годђ окрену, нигди имђ се гласа непршма. 6 ли дакле тб разумно, и може ли се разумно ммслити , Да е могуће пр.и овима об-

стонтелствама, такову нам^зру у дћиство привести. 0 вм безименниИллиромани, кои сте на три ватре тимђ начиноМЂ изгорели са вашиМЂ именоМЂ ИллиршскимЂ ! Про^ите се за Бога тш фантаз^н, и будите Срблви, кои и есте езђЈКомЂ и породомЂ Срблви, као и мм, бмли источне бмли западне цркве; а вм, кои сте породомЂ Хрвати, будите Хрвати као што и есте. Тако само може овладати лгобовћ , тако се слога међу насЂ удворити, ако еданЂ другога на миру оста-, вимо, да свакш буде оно што е, да СрбинЂ буде СрбинЂ, а ХрватЂ ХрватЂ, и езмкЂ Србскш Србскји, а Хрватскш ХрватскЈи. Само при спомену Србскога и Хрватскога рода и имена Србину и Хрвату крвћ у жилама ври и лице се жари свагди и свагдч, па и предЂ непр1ател1 ;мЂ отечества свога. А за мртво има Иллирско нема ни живота нити духа ни чувства.— Шта бм сами данашт.и Иллиромани рекли, кадЂ бм се на еданпутЂ Србл1>и махомеданскога закона у Босни пробудили, и пробудивши се опазили,да су се у дуговременномЂ сну свога ро^енога имена лишили, и да безЂ имена, као тиква беЗЂ корена стое , па бм се доватили имена Раца, коимђ Мађари опетЂ Србл!; источне цркве називаше, и зактевали б&1, дасвида СрблБИ источне, и Срблг.и западне цркве, и сами Хрвати то име Раца пршме, пропов1здак)]\и, да они то Бога ради, лгобови и слоге братинске и обште срзће ради одђ н1)и зактевак) и желе. Не бћ1 ли сг сви грохотомЂ насмћнли, и — пзит 1еоеа11к атја — повикали ? Поводомђ овимђ иемогу пропустити, да непридгћтпмЂ, да колико взћма уважавамо редке способности и велике труде Г. Шафарика, сђ толико ве^омЂ смо неугодностм читали на маппи н4говои узЂ „ С л о в а н с к I Гх Народ описђ " изданои (1842) ово географическо име Иллиршско на породно или племепно име „Иллирове" преображсно, и томе и СрблЈ; и Хрвате и Корутанце подчин^не, кое намЂ е сђ тимђ чудтпе бмло,