Peštansko-Budimska skoroteča

што се то са досадашнвимг, ммслима Г. Шафарика слабо слаже, а и у самомЂ томђ дћлу е онђ како у описиванн) карактеристически знакова езмка разлику знатну показао , и у прилогу е ова три народа, као што есу, иа стр. 148. под. 5. 6. 7. оддћлћно , а не подчинћно назначш, и само е кодг> Срба додао „Србове или Иллирове," а Хрвате и Корутанце за себе ставш; кое е исто и при „ прегледу Словански нар4ч1н" учишо, ставивши подђ VI. VII. VIII. Србско, Хрватско и Корутанско свако за себе оддћлћно, нити едно другоме, нити Иллирскоме подчин^но. Како се то дакле са маппомтј , како ли се самЂ сачинителБ са со6ом1> слаже ? ПрегледЂ британске трговине одђ године 1831 — 1840. ( конацт, изђ бр. 14. ) Довде смо по десетогодишн ^мђ прегледу навели, како се енглезки производи, у новцу оцћнћни, умножаваху. Но одђ користИ 1 г е бв!ти, ако то и по м$ри робе промотримо. По овћтмЂ се зарЂ система рукод'1зл1н енглезкогЂ до н11ке изв$стне точке развидити, и рћшити мо.ћи, да л' су опасности , коима Епглезка крозЂ то као да еподлол;ена, основане, и хоће ли Те скоро наступити; тако^ерЂ и узнатисе мо;ке, едали е истина, да е Еиглезка већЂ иа умору, што за робу свого, кого производи, продае неиаходи. Што се множине робе тиче, едва ћемо едну или двћ струке одђ вредности наћи, кое се у овомђ десетогодишнћмЂ прегледу находиле небм, изузимашћи но;кеве и челичну робу, такоћерЂ и вунену, кон на годину 115 мил. франка доиоси. ИапротивЂ тога миого е знамеиитје, што су се остале струке подигле у одношенш множине одђ пзнешене робе, него у одношешго умножешн нћне цћне. Стакленн еспапи одђ 92.000 ценТш г. 1831 на 170.000 г. 1840 умножили су се; олово одђ 68.000 цеитш на 130.000; бакарна и бронзирана роба одјј 92.000 иа 155.000 цеитшј гвожђе и челикЂ одђ 1,200.

000 на 3,700.00 центји • лонци одђ 37 миа. комадји на 50 У 2 мил. } кожа се двоиномђ умножила, тако^ерЂ и усаламурена роба, и ужарски послови ; сапунЂ и подобна роба троиномЂ е умножиласе; справа ( МазсНепеп) петЂ пута е више извезено, него пр1е. Извозђ ланеногЂ и куделвногЂ ткадива прилично е истина умножшсе:, одђ 63 мил. метра*) повБхсшсе е 1841 на 81 мил. метра : али ланене пређе, кон 1831 ше изношена, 1840 год. извезено е 8,033.000 килограма, одђ чега % у французку отигило е. СадЂ да дођемо иа памучну робу. Ова , по цћни судећи, половину читавогЂ енглезкогЂ извоза сачиннва. Енглезка е разаслала г. 1831 иа све стране свћта 28,992.000 килограма памука , г. 1840 пакЂ 57,680.000 килограма, дакле два пута више. Што се памучногћ ткадива тиче, кое е одђ миого знаменитхе цћне, г. 1831 продала е Еиглезка 380 мил. метра, а г. 1840 720 мил. метра, т. е. дужииу, коа 18 путш нагиу читаву землк) обухватити може; ерЂ наивећа окружностх> нашегЂ землћокруга износи 40 милшиа метра. Може ли се садЂ вћровати, као што су нћки мбтслили и рекли, да Енглезка на онои точки стои, сђ кое ће се претеранћмЂ рукодћлјн и трговине, што е срећу нћну проузроковало , стропоштати ? Ово заклшчехпе видисе одвећЂ дрзко, и предстоећа дћла каштигуго га лажи. БеЗЂ сумнћ е британскомЂ колосу су^ено, да пропадне, као и свако дћло човеч1е ; безЂ сумнћ бм страдана радеће классе страишу смутнго проузроковати могла онда, кадЂ небм брижЛБИвОсТБ енглезки политика свагда на опрезу бмла. Али у обште иикаквогЂ друл;тва нема , кое опасиости имало небм* никакве државе, коа саставне частице за нередЂ Ј себи заклгочавала иебм, кое б&1 свагда готове бмле продрети, кадЂ бм годђ судба землћ неспособиммЂ и бездћлнбШЂ рукама повћрена бмла. Одђ едно по вћка мода е постала, у Енглезкои државну пропаст& *) Сдалљ метрумт, е 3 стопе.