Peštansko-Budimska skoroteča

115

ти, или Сарелљ укратко на шловг садржаи читателћ позорне учинити. Притомг јошђ ћемо облвиги и различне саставке , кои у нћмачкимг ил' другимг> не славенскимг листовпма (Аиз1апс1, Ма^агт Гиг с1 је 1,и. с1. Аиз1апс1ез; с1еи1асће УЈег1;е1јаћгзсћпГ1;; Иеуие с1е с1еих тос1ез и т. д.) о славенскимг одношеншма говоре. Дониси изђ раплпчити славенски земаллЈкао п С м "ћ с и ц е и Н а в & ш ћ а и сваку свезку заклточиће. Прва свезка Лћтоииса изићиће слћдећегг Михаиловогг вашара , а будуће 1843 године на колико е могуће у уредно време 6 свезкш, свака одг 4 — 0 табака , у великои осмини на краснои б'1;лои артЈи, цД-.номг св1к) скуна одг 3 — 4 талпра. Пришилннн, наручбпне, запмтке, као и осгали дописи пштусе преко кнвигарнице Роберта Б и н д е р а у Лицскои, Све кнвигарнице у П1;мачкои, Аустр1и , Унгарскои, Полвскои и Рускои примам наручбине. Сг ув^ренћјмг предузнмамЂ л оваи големми посао у нади, да ће на нћга не само мои кш.ижешш другови и прЈнтеЛЈ.п, но и сами зналци славенства, сг> когша у тесанг савезт. досадг намг доћи немогу ће бмаше , пожелапо саучасће обратити. На све се обраћамг сђ молбомг, да ОјјГ „Лћтописе" у круговима, у кое и нриступа нецознаемг, разспространити хт"15ли , да се наипре изванвеко утемел1ш'ћ нбјово оснажи, а после се чрезг нви колико толико путг пробје кјј достиженм узаимногг. познанства славенски народа. У Липскои мћсеца Шлјн 1842. I. П. 1ордант>. ДОМАЋЕ ВђСТИ. Родолшбиви принесди на срондт, школскн! иодг, руководствомг депутац1б находећш се. У готовомђ нобцу б. вр. Године 1816 : Симо Лнковићг, трговацг изђ Беча, 1000 срр. — КонстантинЂ Ђика присћдателЂ сл. варме^е саладске, 500 с|)р.— Т ома ШимићЂ, трговацЂ изђ Беча, 300 фр.Браћа ВладиславЂ, трговци изђ Беча, 200 фр. Пешта. Србска пештанска обштина послала е погорЈзлммЂ ЛугошаномЂ 135 фр. 24 кр. ср. Мзђ Б а е. Б ћг. Вмсокопреосв. Г. Епископђ темншварскЈи П а н т е л е и м о н ђ Ж и в к о в и ћ ђ , на овдашнћ погорЈзле православне цркве послао е Зо7 сЈ)р. 53 кр. б. вр. Изђ Сегедина. Овде е 21 Августа текуће године саранкнЂ Танасхн Радосла†АрсеновићЂ, избранБШ гра ^анинЂ Сегединскш, кои се 20 истогђ месеца у зору око 4 сата у 85 години живота свога на веки преставш. Шзгова човечна дела, кон е и као христЈншшЂ и као гра *,анинЂ почишо, заслужуга да се потомстку СегединскоМЂ на угледг

и особито побуђенћ ставе. — П окоиникђ е за живота свога показао, шта е вреданЂ човекЂ учинити кадарЂ. Онђ е тако рећи сђ неколико форинт!и почевши са разумнимЂ своимђ трудомЂ и штеденкмЂ заиста знатно пман"ћ себи прибавјо, и ово пелогЂ свогђ живота мудро уживао. Обично гдекои лгоди кадЂ до мало знатшегЂ иманн дођу, а они се онда тако понесу з да и на Бога и на душу забораве. Но кодђ ЈпокоеногЂ ни е бмло тако, ерЂ е онђ } као што е овде добро познато, свагда еданЂ одђ првм бмвао , кои е и срцемЂ и ду г шомђ у обштеполезномЂ делу на помоћв притицао. ИзмеЂу осталм авнми е доказЂ овм мои речш бакарнми торонв Свето-Николаевске цркве Сегединске, кои е пре 20 и више година громомЂ запал1знЂ изгорео, а године 1835 обштомЂ слогомђ родолгобивм Сегедннаца опетЂ бакаромЂ у пркосЂ маломЂ числу православнм овдашнви жителн покривенЂ , и красно позлаћенЂ. На истми торонв покоиникђ е са своимђ синомђ дао 500 с|)ор. бечке вредности, а у име сата самЂ е све четири гвоздене табле кушо и цркви поклошо. Далћ на заведенхе сиротинћско Сегединско, лане лицемЂ на првми данЂ ускрса основано , дао е 250 фор. беч. вред., а садЂ по смрти оставш е на цркве Сегединске, како на Св. Николаевску тако и Св. Аран{,елску на сваку по 200 фор., и шциталћ гра^анскш 100 срор. тако1 ,ерЂ бечке вредности. у осталомЂ покоиникђ е бмо човечанЂ, разборитЂ, у свои послови всштђ , и напреданЂ. Изђ млогоброиногЂ и врло отличногђ нћговогЂ спровода заклгочити се моте } да га е овдашн!; грађанство безЂ разлике вероисповеданд особито уважакало и поштовало. Случаи су морали бћ!Тм сасвимЂ особити , кои су га одђ маике цркве задржати могли. Изза покоиника остала су два смна, две кћери , сна седамЂ унука, и седамЂ праунука. — Бечна му паметв , лака му землн. д. п. Изђ Брода. Рнста Т..., младми трКЂ изђ турскогЂ Брода, дође 20 Шнсн на скелу на ову страну, и донесе лику да за трешнћ промене. Да бм што скорЈе свов посао свршш, и рано дома се вратго, дадеза едну оку више лике на овои страни ( обично се еднака мћра дае) него што онђ трешанн добм ; на то е у исто доба ту нозочни ТурчинЂ Дедо X— тако се разнрго , да е Ристу, пћгову вЗзру, отца и матерв псовао. ГркЂ му пакЂ одговорп : кадЂ и као што тм мене и мого вћру псуешЂ, тако псуемЂ и а тебе.—- СадЂ извуче ТурчинЂ изђ потае пиштолв да таки сиромаха убсе. — КадЂ оваи то спази, скочи у еданЂ чунЂ на Сави, и низђ рЉку одпЛ ива — ТурчинЂ нагне за нвиме — но немогаше га прГе стнћи, него што е оваи подђ заштиту кордона побЈ :гао — матерЂ , жену и све свое добро оставивши. (РЈЦег)