Peštansko-Budimska skoroteča

ПЕШТАНСКО БУДИМСКШ 'УА*

<©!?(№

год. Г.

И 3 Д А 6, ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧК

ТЕЧ. I.

ЧетвртакЂ, 10. Септемв.

НАРОДНАЈПЂСМА СРБСКА. (продужено) Она крои кошулго намену, Незна да У.е свту покровг бвии. Кадг покрои танане кошул&, Она седа на лаке кочхе, Па ио^оше сг Богомг путовати. Путоваше п,елу нокцу царску^ Данг освану у свету Неделм, Дан .ћ освану и сунце ограну. Када 6нше~ спрама Крушедола Ударише звона на НЗтренВ, На Штренј; и на ЛетурдЈт. Онда вели Анђелха Маика: „ Ваистине мое чедо драго „ГрЈота е белу цркву про^и, ,, Већг аидемо цркви иа готренћ. Кадт. одоше цркви на готренћ ? Докучисе Ваистине слуга До прекрасна Максима Владике, Па му дае кнвигу 1ованову, Ал* подкрадомЂ да не види маика. Кнвигу штје, Максиме Владика, Кнвигу шт[е грозне сузе л!е, Па марамомт. очи убрисуе Ал' подкрадомг да не види маика ; Свештеникомт. службу наручуе, Вата конћ у лаке интове, Па се диже ст, Богомђ путовати, Своме брату Деспоту 1овану. КадЂ су 5ожш законт, савршили, Мзг б1еле цркве изшетали, Онда вели Ан),елЈа Маика : „ Ваистине мое чедо драго Аиде смне па да путуемо. Па по ))Оше ег Богомг путовати; Ал' беседи Ан^елха Маика: Баистине мое чедо драго , ,, Ваистине мене нје драго;

Число

,, Кудг намг оде Максиме Владика, „Парасјо Сл}'жбу и Штренћ. Онда вели Ваистине Слуга: „Еи госпо!о Ан},ел1о маико „ Максимг намг е Владикомг постао , ,, Па нЈ;му садг ситне кнвиге стижу, „ Нека Богг зна каква е сопречица, „ Нека Богг зна какве ли су книге, „ Дал' радостне , дали су жалостне, ,, Дали коме брижне и неволвне. Кадг су бмли близу Беркасова, Онда вели мати Ан},ел ја : ,, Ваистине мое чедо драго „ Ваистине мени нхе драго „ Што су конђи пуштени сг паивана. Ал' беседи Ваистине слуга : Еи госпојо Ан1,ел1о Маико , „ Пуштени су да се разодаго, „ брг ће момци сг нвима путовати Преко мора за седамг година. Кадг дођоше двору Деспотову, Онда вели Ан1,ел1а Маика : „ Ваистине мое чедо драго , „ Ваиетине мени ше драго 5Ј Што с' кодг двора гологлаве слуге. Онда вели Ваистпне слуга : ,, Еи госпош Ан{,ел10 Маико, „ 1ова намг е сео на ужину, ,, А тако е кодг 1ована адетг , „ Да су онда гологлаве слуге. (конацг слјћдуе ) ПРАВИ УЗРОК И ПОЧЕТАК СКЈПЉАЊА НАШИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМА. од Вука Стеф. Караџића. (конацг) Видећи сад без и какве сумње , да Мушицки није познавао ни нашијех иародни-