Peštansko-Budimska skoroteča

126

јех пјесама, а камоли вриједности њихове, заиста би приједно било позиати, како је он дошао на ту мисао, да пита за њих. Сам од себе он јамачно није на то дошао^ него или читагаћи Ердера, или по напомињању каквога другога иностранца, као што е покојноме митрополиту Стратимировићу по писму Шлецерову било дошло у главу, да саставља Српски Рјечник и Бугарску Граматику. Шлецер се тужио Стратимировићу, што нема никаква Рјечника ни Граматике Српскога и Бугарскога езика. Стратимировић у да би угодш Шлецеру, који му је посветио другу књигу Нестора, и којега се он није стидјео са собом испоредити, говорећи: „ Ја смо и Шлецер једини људи у Европи," договори се са својијем дворанима, да начине Српски РЈчник и Бугарску Граматику, и то ево овако: да скупе оне ријечи, којијех у Рускоме и у Славенскоме језику никако нема, па да их уметну међу Руске и ( данашње) Славенске, и тако Шлецеру да наштампају Српски Рјечник} и да би се то лакше учинило, подијеле посао по словима, с којима се кога име и презиме почи* њало, н. п. Лукиану Мушицкоме препоруче се ријечи, које се почињу са ЛиМ, Јосифу Путнику са Ј и П, Стратимировић узме С и т. д. А за Бугарски језик прими се ирофесор Лазаревић да иде на другу годину у Бугарску, да научи што Бугарски и да наиише Граматику, и митрополит му обрече на таи пут дати двјеста дуката. Послије тога радостнога договора на њеколико дана до^ђе први Путник, и, као што је био шаљив и слободан господичић, бацивши пред митрополита хартију , иа коју је био написао њеколико ријечи, кажеуправо, да тај посао није за њега, и да су га они преварили, будући се највише ријечи почиње са П. у том ваља да се и СтратимироЕић био наситио овога посла , те овај Путников изговор прими смијући се , а остали то једва дочекају^ по том и Лазаревић, изговарагоћи се слабошћу здравља, удари натраг од путо-

вања у Бугарску, и тако овај сав посао останје, као лисичииа војска.— Ово је све мени овако приповиједао покојни Мушицки , који ми је и дао оно (око 50, а може бити и више) ријечи, што је он био скупио, ме:ђу којима се опомињем да је била лула и мавиш (ове ријечи мислим да су још његдје ме^у мојијем хартијама, него ме мрзи сад преметати и тражити их). Може тко рећи, да сам се ја удаљио од онога посла, о коме 6 овдје говор} али се надам, да ће ми то сваки паметан читатељ опростити радо , јер и ово иде и историју наше литературе. Сад опет да се вратим к нашијем народнијем пјесмама. Да народу нашему нијесу миле своје пјесме, које он спјевава и пјева, не би их могао ни имати} али се по томе опет не може рећи , да он позиаје и њихову праву Ериједност, какогод, н. п. ни то, да народ какав позиаје сладост и богатство језика, коијем говори. Баш ако је који од нашијех књижевника и написао коју иашу народну пјесму, ни то још није знак, да је он познавао праву вриједност нвихову. ЗЈитрополит је Стратимировић. мени дао двије народне пјесмице својом руком написаие, а у исто вријеме читагоћи у другои књижици иашијех народнијех пјесама 82. пјесму карао ме је, што мјесто „старога властељаиијесам написао и наштампао „с т а р а г оа кад сам му ја одговорио, да иарод тако пјева и говори, и да ја то нијесам смјео из много узрока поправљати ни кварити, он ми је рекао: „ Ако пијан човек посрне и падне, не ваља и ти за њим то да учиниш, него ваља да се чуваш и другога да опоменеш, да се чува. " По том ме је стао карати , за што није: „Мириши му душа," него мирише и т. д. Што сам ја казао онда у предговору, да сам се бојао , да ми ко не рекне : „ Гле шта е овоме пало на ум, те сљепачке пјесме издаје" и т. д., није ономе толико био узрок , што нијесам познавао вриједност наши-