Peštansko-Budimska skoroteča

129

ногђ Надзмратели отђ Нб . Ц- и Кр. Ап. Величества имеиуго, и осимђ Дфсктора и мћстногт. У правителн (кои туне слунее) по свевмсочаишемг. уреждешго изђ Депутацјоналнм фундацха гиколски плаћаго се. Садашнвш Г. Верховнми Надз&хрателБ видећи, да е за добро управл&ше се(ш свевћ1сочаише пов"ћренм школа нулгдно и полезно наипре и наипре сва м^зста школска обићи, себе са обш;ествама, НародомЂ, СвештенствомЂ, Учителвима, мћстнммг. Д1ректорима и самом1. гоност1к) лично упознати, нбшвђ духђ, наклоностБ искусити, недостатке школске промотрити , такове поправити и л(елаемћ1И редЂ увести — зато е и свевмсочаише дозволћше измолт, и получјо, сва Сербска, Влашка и Грчка училишта посћтити. — Первогђ лћта, т. е. 1841, пос4т!о е препарандхго Сомборску, и свако мћсто , обш,ество и школу, кон се у ВачкомЂ , СремскомЂ и БудимскомЂ окрунаго находи , осимђ онбг нћколико, кол су отђ други мћста весма удалЈзна бмла, и дћце у школама нису имала, — а поредЂ тога време се школско ве ^Ђ окончавало, и тако испмтђ се вигпе ше могао предузимати. Посћтхо е на таи начинЂ 212 школа. ДругогЂ пакЂЛ^та, т. е. сздђ текућега, обишао е препаранД1К> Влашку и школе у прочима трима окруж'шма числомђ 603.Како е сов^стио, ревиосгно и трудолгобиво у овомђ заиста весма знаменитомЂ занимашго Г. Верховнми НадзирателБ поступао, свидјзтелствуе изв4ст!е и у 17 и 18 числу Скоротече наведено. *) ПозивамЂ се шшђ на она обш ,ества и свештенства , гди е и предЂ коима е онђ дћиствовао. Заиста едно отђ другогЂ удал^зна и у 22 Варме:ђе разсћлна мћста за 8 близу м±сецш провидити, и нуждна отђ нби разазнати, само сђ таковбхмђ се трудолгобхемЂ, сов^стномђ приверженостш и сђ народномЂ наклоностш могло У Д^иство привести, какву е нашЂ Верховнбји Школа НадзБ1ратеЛБ овдћ показао. *) То Ке посвћдочитп и дописг, еданг пзт> Арада послант. намг, кои ћемо у будуКелг лисгу саобштити. V

БУГАРСКА. ( продужено ) Одђ Варне , те чакЂ преко ТраанскогЂ насипа узЂ брегЂ црногЂ мора кривуда цеста. На мору иа краснои стрмени лежи мала варошица БалчиКЂ. Не далеко одавде починго развалине Каварне} хрпа разлупаногђ каменн, у коега рупетинама наисиромашнш Турци живе, показуе мћсто , гдћ е нћкада велика варошБ лежала. Овдћ саМБ поход1о турску школу. Заиста жалостиа слика воспитателногЂ заведешн! По развалинама н^када цв:!;тагоћегЂ села Сарскои, до ^есе у Мангал1го, гдћ море сликовнбтмђ уливима варошицу, као нћкш полуотокЂ, окружава. Силовита олуа шибала е побуићне валове, и никадЂ невиди море тако лћпо, као на путу у К и с т е нуу, одђ Римлнна Томи звану , гди е 0видђ прогнанЂ туговао. КрасанЂ пред^ЛЂ за тужне пћсме, но одвећЂ усамлћнЂ за чувствованн и страсти, збогЂ кои е раскошн&1и п ^вацђ изђ Рима протеранЂ ! Само су развалине Тузда, нЗзкадашн ^ гђ села рибара, заостале. И садЂ шшђ стои на пустои клисури на мору усамлЉна колиба оногђ дивлЉгђ грчкогЂ рибара, коегЂ споменЂ е и данасЂ се у пћсмама народа задржао. Често саМЂ чуо разлежућш се гласЂ сл'1здеће пћсме: Стои омка надЂ валовћг мора На каменои сазидана стћни, И у омки живи дћвоичица. Нго БоцарисЂ ко невћсту лгоби. „ Лгобо мон сђ меномЂ ход^ на море, Сђ меномЂ данасЂ у лађици буди • Тад' се рибе хоће сакупити, И у крило мрежице уплити." „„ Боцарисе остан' данасЂ дома , Само данасЂ молбу ми испуни: Зле саМБ санке саннла свакаке $ Само данасЂ не иди на море. "" Ал' срдито онђ счепа удице, И сђ каран-ћмЂ излети изђ двора. Шга слћди са слутнБОМЂ дћвоика,