Peštansko-Budimska skoroteča

443

дигнути, и лгобећи држаше га тако д }го у загрлго, докђ га несв±ст& на ново обузела Н16. Дотрчи лекарЂ, и рекне, да су му ра не смртоносне: замоли насЂ, да старцу све, што бм желхо, по болби чинимо. Д се драговолбно обогђ терета примимЂ. Одма таке наредбе учинимг., кое самћ ммслш, да -ће старцу поволБне бмти, и да ће тако задоволанЂ последн±> тренутке поживити моћи. Д сам1> више сатш кодт. н'1;гове постелћ с±дш, избавл^зно д±те покраи себе држао; ербо старацЂ ;келнше осв ±дочитисе да д^зтету ништа нефали, и да е сасвимЂ здраво. Нипошто допустити н1е ктео, да се д±те одђ и±га удали. (конацг слћдуе) ДОМАЋЕ ВћСТМ. Рододибиви принесци на фондт> школскји подђ руководствомт. депутац1е находећ1и се. У готовом!. новцу б. вр. Год. 1832 Розал^н СтоичевиЈ>г 125 фр. — Год. 1839 Еуфрозина Димићг 150 фр. Изг К а р л о в а ц а 10. т. м. Као што самв нвш 6 т. м. ГГ. Епископи Ранчнћт. и Жмвкови1љ ст> 24народна депутирта у 10 сатш пре нодне молили су Г. кр. Комисара, да отвори Соборг. На ову молбу 7 т. м. у 10 сатШ изг мтра огласи велико звоно, да се депугирти у варошку дворану саберу, куда и Г. кр. Комисарг, наипре по пропису возавши се около шице. између шпалира депутиртскогЂ и живјо виканл до1>е и сЈздне на свои престолг. Садт> е одпЉвалосе Царго небеснми, а после Тога прочитао е Г. митрополитскш Секретарг. имена св1К) дспутирта, комисаровг пакт> царскш решкриптг на езику латинскомг. За тимт> ГГ. Епископи Хранпславг. и Ранчићг рекну поздравителна слова, на кон е Г. кр. Комисарг. Собору казао: како е народт> србск1и Кр а л м в ћ ра нт>, и зато му милостб истууказуе, и с в а г д а е м у у к а з и в а т и докле годг такав! буде. - У овои с^дници Г. Мсидорг Ј1 пколнКт, ; депутиратт, бачкш, у име Собора искао е, да се у дћла народна предузети мо1у, на што е I. кр. Комисарт. одговорГо: да то Крал!> засадг дозволш н1е. Истогг, дана у вече бмло е бдешеј а сутрадант>, 8. т. м., у 9 сатШ сви народни депутирти и 1Г. Епископи скупесе у варошку дворану , гди е 1. кр. Комисарч> казао изг артје у прекрасномт. слову; какавт> треба да се Архјепископт> бира. После тога у 10 сатш бћ1ла е служба бож1д и иризиваше Светога Духа, кое е Г. Админи-

страторг сврш1о, говоривши слово о даровима Духа Светогг. И онђ е у држаномг 7 Септ. у Собору слову казао: кака†треба митрополитЂ да се избере, кое слово сврш1о е сђ р^чма: како право тако здраво! Изђ Новогсада 10 т. м. У допису о спроводу РЊг. Ексц. Г. кр. Комисара на СоборЂ погрЈзшно е облвлћно, да га е на граници ног.осадскоп. атара поздрав1о „в а р о ш к 1 и к а п е т а н ђ I'. Д р а г у т и н ђ ГрегушЂ," будући е то учпнјо ,, варошк111 биргермаистерЂ Г. 1оан КамберЂ." Изђ Арада (прод.) Сутра данЂ Г. Верховнмн Надзмрателв отпутовао е у БанаТЂ, и по совершеН1го тамошн!; визитац1е, вратисе 9 1ул1а опетЂ у Арадску Варме^у, кон подђ л!терарн1 >ШЂ Д1штр1ктомђ В. ВарадскимЂ стои, у комђ су Г. I'. Виценшпани Г.Г. Солгабировима н^говђ долазакЂ обзнанили, сђ налогомЂ, да се свуда пристоино и учтиво нрими и дочека. О дђ 180. и више школа, кое се у овомђ кругу налазе, мало 1и е остало , кое н1е могао посЉтнти а у коимђ е годђ био, ту е у присутствХм Г. Двмитр^а Константшш, Дјштрјктуалногђ Д1ректора, коига е по цћломт, Д]штр1кту спровод1о, испмтђ држао, изђ кат1хисиса, читанн, писанн, рачуна, изђ влашкогг, ма !,арскогЂ и нћмачкогђ езика, и по совершен1го као вЉрнши рода смнђ Н16 нропусткЈ и церкве наше пос1;тити, и после посоЕ '],тог,ати народЂ и Учителћ кђ дужностима спрама Бога, Цара, власти духокне и м1рске, и земл^держаца ј а д'];п,у пакЂ отеческимЂ гласомг опоменути, да трудолгобиво пос:кш,аБаго школе, стар1е почитуго, шима се покораваго. Лкпо е 6&1ЛО свуда видити множину собраногЂ народа , заедно сђ клеромЂ и сђ другимЂ одмћнммЂ лицама, како су опоминаше, и наставлен1е Г. ВерховногЂ НадзБ1рателн жел^но слушали, тимђ више, што одђ 1787 године у н 1; кимђ м&стима, особито у Бихарскои ВармеЈ,и, никадЂ школе нису визитиране бмле одђ Верховногђ Надзмрателл. Тко познае оваи Л1терарнми школа наши кругЂ, лако увидити може, сђ каквомђ е тегобомЂ, и пожертвовашемЂ Г. ВерховнмЛ Надзмрателв визитацГго учин1о. (конацг сл];дуе) КНБИЖЕВНЕ ВБСТИ. Србске. Споменица Доситеева. Подђ овммђ насловомЂ обштепознатми родолгобацг србскш Г. Г,р и г о р 1 и Бозаровићг издати намћрава у Бћограду споменикЂ Анахарзу нашемг великомг Д осите го Обрадовићу. Како позпвг у С р бСКИМЂ и ИлирсКИМЂ НарОДНММЂ новинама гласи, оиђ позива све учене СрблЈз п сродне Славене, и саме инородце, да ммсли у чувства свон о Досптего а и на Доситен, бмло и стиховм или у црози, бмло на СрбскомЂ или дгугомЂ Славенскомг или и ту ],еродномЂ езмку изразе, и нЈљп- у БЈоградЂ