Peštansko-Budimska skoroteča

150

скочимђ за нбимћ , и срећно спасемЂ му животђ . Цело село може то посведочити. Тм си синко чинЈо, рекне старацЂ, што смо мм к ,ао лгоди чинити дужни. ИаимлађЈи смнђ настави: кодт> свои оваца тврдо е спавао мои непрЈнтелБ на крак) врло велике пропаститако н^говђ животг. бмо 6 у м010и руди. Чимђ га тако спаваго^егЂ огледамЂ, одма га пробудиМЂ, и повучеМЂ натрагЂ. 0 драгш сине, повиче старап,Ђ са озбилвскимЂ погледомЂ, прстенЂ д1амантск1и припада теби, ерЂ си тм тако рећи нечувено дело учишо. ДОМАЋЕ ВђСТИ. Родолмбиви принесци на фондт, школскји подг рук.оводствомг депутац1«з находећш се. У готовомтј новцу 6. вр. 1ованЋ Игннтовићг, Сенаторг будимскш, 200 фр— Год. 1840 Ђор^е КрестиКг, м^стнми Директорт. мохачкш, о д * б учителн диштрикта мохачкоп. 170 фр. — Год. 1842 Марј§ Аргировићг, 125 фр. Вмсокоученвш г. 1ованг Пантелићг, Профессорт. у гимназхи карловачк:ои, постао е двректоромт. г. н. с. народнм школа у банатскои граници. Изг Пеште. Последнн пошта изт> Јуарловаца у толико намг, е вЈзсти донела, да се народии депутирти сложили нису, и зато е Љ. Величеству нашемг наимилостив1емт. Јуралго посЛано, да ЛрХ1епискона наименовати благоизволи. ГГ. Епископи Ранчи^! има 50 вота, Живковићт. 24, Атанацковићт.1. — Докт. наименованхе мт. Беча неприспћ депутирти су на* 14 дана разпуштени Изт. Срема. Дана 5 р. Септ. у Вуковару обдржавана е велика скупштина варме!,е сремске, у е.010и предузетг е бмо листђ пресвћтлога г. грофа Лнка Драшковића, сл. читаонице загребске предсЈздника, у колп. се листу СС. и РР. пристоино позиваго, да по могућности своши народно кш ижество утемелвити и разнлодити непропусте. Сви СС. и РР. еднодушно примпше листг, тити се е нашо , кои бм се бмо тому листу протпвш. Одкудт, слбди, да бм ова вармеђа Јошт. и више чинила за нашу народносТБ, и домаћш езикг, кадг бм се само нашо, кои бм своиски знао стварв домородну подупирати; и то да бм морала бвии особа угледна, свакш ће изповћдити. — Како се гласа, свм шестт. БармеФ,а одобрило и примило е позиванћ пресвћтлога г. грофа Лнка Драшковића за утеме.ч 1;н], и унапреденћ народнога езика и литературе. Ако е тако ; народностБ наша те могуће да пропадне, будући е

народности духг езикг: бранећи дакле езикт,, у едно бранисе и народноств. У овои истои скупштини одт. стране послбдователн источногт, вћроисповЈђдашн два посланика изабрана су, да при избиранга у Карловцима врховногт. духовногт. пастира цркве источнс несаединћне царетва аустрпшскога и одђ стране народа христјанскогт. ове варме^е за Митрополита одвћтуго. бнда намт. е желн, да се глава такова ове Митрополхе изабере, кон несамо да ће вћшта бмти источну цркву издржати; но кон *.е се постарати и побринутп да и народт, прогледи, да у тупости непропадне и нескапа. Нека тражи узрокг, зашто у Срему србскога народа све манћ бвгаа, а на мЈзсто нкга непрестано се Словаци, Ш.мци и Маџари селе ? Пакт када узрокт. разазна } онда ће знати и средства попримити, да сврху постигне. (Илирске Народне Новине.) Изг Кранине у Загорга хрватскомг. Нћколико родолгобивБ! дилетанта овде су овота м&сеца двапутг. представлнли театерг у народномт, езику, првБ1и путт. „Ст&пка Шуби^а," а другш ,,ЛудосТБ и Лудор1га.'' — ОбзнанкЉи ову в!;стб немсжемо пропустити, да неизразимо жалованВ наше , што и изт. Други мћста, нарочито што изг Новогсада и Карловаца, стана србски муза, подобне гласове несаобштакамо! Како бм зарг у свое доба 6 б1 Л о , да су родолшб1емт. опоенп млади Србл!и и Србкинћ садт. у Карловцима представили н. пр. (Ј Паден1е србскога царства на Косову!" — У Карловцима су се садт, са СВ1Н) страна одабрани Срблви скупили, неби ли врЈедно бћ!Ло оганв родолк)(Ј1л } кои 1имг витежке груди разпалгое , каковБ1мг народнБ1мг театралнћЈмг д'ћломг гд1; н. пр. слога избавлн, а неслога упропаигћуе народг, 10шг већма разбуктити ? „Ганитесе на обћено Свач1е добро безг препасти! 5 ' Гундулићг. Изг Арада. (кон.) М} Г жу овомг свакш човекг дивити се мора, и моралнои и физическои нћговои снаги. Цео данг говорити, путовати, сваку наиманш стварБ прегледати^ и притомг опетг у 11 сатш у вече лећи, а у5. у готруна раднго устати , свакш ће признати, да ше о 6 б 1 ЧН о нп лако д^ло. Заиста неутру^енБШ Г. ВерховнБШ НадзБ1рателв ревноЛу спрама обсцегг блага, и несравнћнБхмг трудомг своимг такову е лгобовБ поджегао спрама себе кодг овдашнћгг народа, да му се име изг сердца н!;гова нигд! изгладити нећ.е. Онг е однео са собомг благословг шкоске д'ћце, и нб 1 овб 1 родителл, и обећанћ , да ћ,е докг су живи, Богу семолити, да га Богг поживи, и благословг свои на нћга изл!е, да многе године милостивјпишемг свомг Цару, отечеству и народу служити може.