Peštansko-Budimska skoroteča

190

ОБШТИ ПРЕГЛЕДЂ ЕВРОПЕИСКЕ УЛШДНОСТИ у СРЕДНШЂ ВЂКу. (продужено) Три наиближа узрока произвела су конечни угашаи Латинске учености на Европеискомћ западу т. е. нападенјн варварскихЂ народахЂ на државе римскогЂ царства, разд4леше нЈгово на западнго и источну монарххго , наипосл^ превелика оскудица папира, узрокована вишереченимЂ разд±лешемЂ римскогЂ Государства и освоен1емЂ Египта одђ АрапахЂ, чимђ свако трговачко отношеше европеискогЂ запада сђ истокомђ Суде прекинуто, што велики недостатакЂ ЕгииетскогЂ папира у Европи причини. — Да су варварска народоселешн у земл± цесарства римскогђ умственои култури Христханске Европе убиточпа била } осимђ на хилнде порушенихђ градова и ученихЂ заведенЈнхЂ , служи намЂ очевиднимЂ доказателствомЂ и трагически конацЂ славне Библштеке Александрхиске. — Разд±леше цесарства римскогЂ на западнго и источну имперјн), прекине донкошнЉ т±сно отношеше ЕвропеискогЂ запада сђ тада шшђ високопросв:ћштеномЂ ГреиДомђ . Источници свакогЂ човеческогЂ знанн ПлатонЂ , КсенофонтЂ , АристотелЂ, ЕуклидЂ, немамћи више читателнхђ , скоро на западу заборавесе, а сђ нбима и езикЂ онихђ безсмртнихЂ мужева, когђ родолгобци и изг други предћла прекрасне Србославје — изт> Бачке, Баната г Подунавлл> МеЈ)умурн , Срема , Славоте , Хрватске , Дал„ мацхе, Дубровника } Истр1б, Корушке, Краинске, Штирске, Срб1е , Босне , Херцеговине , Црнегоре и Бугарске — да Ке намт>, велимт>, родолгобци изтј св1го овм србославски предЈ;ла образе народногг. ношива ст> точнммг описан!емг п<1шил,тги, да оваи драгоцЈш.ш аднђарг мпле народности наше, кои е већт> гд^гдћ губитисе ночео, потомству в^рно сачувамо. „Народно ношпбо } ,говори еданЂ землнкт, нашт." ако се по себи и чини да е маленкоств, еств потребито средство изображенјн и опредћлително своЛство народа!" 0 да хо*>е ове рЈзчи коснј'тисе срца свакога Србославена, т. е. Србпна, Хрвата ; Словенца и Бугарина ! у-

благодатно влјан1е на културу РимлннахЂ св^доче Цицерони, Орац1и , Виргилш и множство инихђ славиихЂ списателнхЂ, кои текЂ савршенимЂ познанствомЂ ЕладскогЂ езика могоше в^читу славу придобити. — ПрекомЉрна скупоЂа источногђ папира на западу Евроие, принуди Европеице сђ почетка на пергаменту писати, коегЂ р^дкостљ и висока ц±на мало поздше усели смир.еним' Монасима пагубну мисао, класическа сачинен^н наиславпшхЂ римскихЂ списателнхЂ сђ перочинцима брисати, и отудЂ поставша праздна м±ста Псалмима ДавидовимЂ и Антифонима пунити , кое причини , да у ц±лои францескои , како што вели Г. ТирлЂ, едва си у оно време два подп\ г на рукописа Цицерона и Виргшпа наћи могао ! До 768 године, кадЂ се КарлЂ Велики на престолЂ попео, лежале су науке у томђ плачевномЂ станк). Оваи чрезвичаини мужЂ почне о томђ настонти, да презрено и нарушено латинско кнвижество на ново подигне, и стару му красоту и сниностб, кого е прхе свогђ упадка имало, поврати. Слушагоћи сов^ћте мудрогЂ Алкуина, когђ е изђ Англ1е кђ себи позвао , оснуе на више м 'ћстахЂ свогђ пространогЂ царства многа учена духовна заведенЈн, и у Пазиру едно свеучилиште, комђ е учене и просв±штене лгоде изђ другихЂ земала великодушним' царским' наградама прибавити знао. Ова обшчеполезна уреждегпа, просвећугоћи мало по мало народе, и оснивагоћи болвма царства, тежила су да распростране посвудЂ кругЂ човеческихЂ знаннхЂ. Но старашн Карла ВеликогЂ не бнху на сами Латински езикЂ ограничена. Онђ се труд 10 и нове народне езике усовершенствовати, скупллгпКи свуда споменике народногЂ стихотворства, ерЂ е сатимЂ успавани духЂ народни подићи мислш. У еднои ствари е само погр±ппо, што се за класическо латинско кнћижество, подчинивши цћло изображенЈе ума и срца богословским' наукама, одвећЂ мало старао. ЛгобавБ кђ правим' наукама, кон се у творе-