Peštansko-Budimska skoroteča

222

пустомЂ и жалостпоМЂ предклу, у коме н ништа друго не видимђ , иего казмејии бичг> мое душе, и мога тела. /1 те учениче водимђ по овоме пред "1 ;лу , иастави ХиилелЂ , зато, што самг. желш искуствомЂ дознати, може ли гласЂ природе пробити срце твое, коме пре1јашп1; речи мое нитита ползовале ни су. ТрудЂ твои, блапи учителго, одговори Са (7отЂ, не ^е (шти безгхлодаиЂ' уперенЂ буди да одђ данасЂ иовђ човеКЂ п ( СТ . к лхђ . 1 !<)(.;ле некогЂ времеиа , кадЂ е учемикЂ СаботЂ трудолгоЈге особито омиловао, и у сиему на нравми путЂ изишао, изведе мудрмп учптелк ХиллелЂ ученика свога у едну плодну долину на обалу бистрога потока текућегЂ у лш О комђ крпвуданн) изме:ђу плодопоснм дрва, и цветнм ливада. Е);о ти, ) чениче драпи , рекне учителг>, образда т«!Д'а трудолк>бивога и иовога живота. Природа, у коши си тм укалану твош душу и тело видео, садЂ те за поправку твок) награђуе. ]11>на прЈатностБ и н:ћна лепота само онога могу обрадовати и развеселити, кои у и1>номђ жиаоту свои собстве11ми впди. Д В Е К 0 3 Е. II 3 п С а II ДЈ а одг Дгш. ПииовиКа. 11а брзо отичуЈши реки стааше ^уприца, преко кое су само путници прелазити могли. На истои ћуприци сретну се две козе , одђ кои е една тела овамо, а друга онамо. Де сестро, уклоии ми се сг. пута, рекие едиа. Но то бм лепо бмло, одговори друга, да се п теби уклонимЂ. Иди тм натрагЂ, да н прва пређеМЂ } ерЂ сзмб л пре на ћуприцу и ступила. Та шта е теби настави прва, зарЂ тм II е зиашЂ, да самв п одђ тебе годинама стар!н 5 Па као старга да н теби уступим! ? никако!

Свака е желила прва преКи али ОудгКп да ии една ни е тела попустити, зато до1^е одђ препирке на сва^у, а одђ сва1је на ударацЂ. Оне подбоче евое рогове, и устреми се една на другу лнзтито. 36 огђ ,чки удараца , стропошта се и една и друга у реку, изђ кое едва се теКЂ сђ велико .мђ натегомђ спасг. •> II а у к а. } ступаи и попугитаи особито упорномЂ и тврдоглавомЂ , ерЂ свагда више штете произлази одтудЂ, што два упорна и тврдоглава еданЂ прама другогх. неуступио стое, него кадЂ бм се еданЂ одђ иш паметно уклошо. ПРЕГЛЕДЂ ЛИТЕРАТ) РЕ. а) С р б с к е. СербскШ Лћтописг. за год. 1842. часта трећа. Учрсдникг, 1оаниг Сзбботн!,!. С.С. Н.Н. н Филос. и Св. П()ава ДокторЋ, Закл . Кралћв. Унг. Адвокатт., Сл. Факултета Филососр. при Унвверс. Пешт. Члент. коллежнБЈн. Свеввхсочаише дароианмлх Пјјавојјтј Матнле Сербске. } БудимЈГ писме»ћ1 Крал. Свеу чплишта ПештанскогЂ. На 8-пи . 158 етр. Лћтоиисг све кт. бол]му савршенству ЕТуиа. Онт, е Слагаштца филологичнм, етн( графичнм н исторнчнм саставака. Онт, е впше намен1;нт> нотомству, него садашнЈ.мт. нараштак>. Желитн е са!,о да више ревностнм сотруднпка и родолн)б>'Вћ1 нрсдброиника добћ1е.— Нанважн»и е чланикт. у о! ом свезкп г. Дра Г. Пантелнћа „Србг, име нардно." Овде вреднћП! г. писателв^ Сранећп нме с р бско нротпва ндеалноп, илиренн, лћно доказуе да оно ( име С р 6 ђ } у встомт. народу а.иви , и да смо В1м одт> старина тако се звали , да е овап е;;;нк1., конмт. мм гонорнмо } заиста с р С с к 1 и , и нпкакавт. другји } илирскомг накт. да немл иа гласа ни драга. ) томт. га нодкр'ћнлн>н) наиодличиЈи с л а в е н с к нсторици, н а и м е н о в а н 1 н, и с т о р 1 д, споменвци , и н'1;сме, нринов4дке, нословице и о б м ч а и н а р о д н и. За тимт. одт. не манћ е вредности „Г р а Ј> а за ноб 1 н> сербску и с т о р i к) " одт. г . П. А. П. Да н1е приклточено „благодарствено писмо," небћ1 никако знати могли, кое е године Кнезт, Милошт. подписао срећуСерб^е. После тога опомену заслужуе „Божићт,,' ! описант, по г. I. С. како га