Peštansko-Budimska skoroteča

223

нашч» пародч« проводи. Г. описателт у прнм1;чан1то 17 (стр. 89) вели ; да Крстно име (т. е. свечарство ) има свака србска ку!а, а имена данг да Срблви недрже. ЗМћ1 напротивг. знамо, да Срблви западне цркпе крстноп имена немаго, него само д а н ђ годовимп т. е. именмб. Ето како сметеки бмвамо^ кадг име Србинг простремо само на вЈНрозаконску страну грпку , т. е. ттравославну ! _ Дипломе деспот у Ђ о р Ђ у II, Бранкокићу дароваие веЦбљт ла данашн% време цћну имале да су политичнонтриднчнммг у исторично - прагматичнммг прим!;чан1лма пзнснћне— кадт. су већт> изт> Раићеве и(торте извађене и препечатане. — Између стихова ичпоменути морамо управо пародне пћсни г. Дра I. Субботића. — Међу См{5сицал1а примћчавамо, да бм зарг требало назначити гдћ (у ко1ои кнбизи) г. Надеждимг пзлаже три главне системе праезика рускогт.?— Кадт> изузмемо н'1;ке правописне новости,каон. пр. с т., отв, илв,*) к а д б , хо т I. у,**) к р о з б , ч т о, з а р б . с а д б , к б и т . д., и мале ко нашемЂ љнћнјто — граматичне ногрћшке, као н. пр. стр. 48 обколу (=: обколе ), стр. 85 различкћишим'( = наиразличн1имт>), стр. 90 недержу ( = недрже) } стр. 96 кикатоћи ( = вичуЈш ), стр. 149 трчагоћи (= трчећи ) , стр. 157 настонтцем' ( = иастгећемт.), Л'1>топист> е кака†треба да буде. б) Р у е к е. У последнћ време у рускомт. кнвижеству учинћна е вкуса промћна ; у слћдству кое многи нћкада слаг .ни писателБи или су сасвимт. заборавности пред,ани, или, као Сумароковг, Херасковт> и други , само 1ошт> тради^Јоналну славу уживато. При свемг томђ пре нћкогт> времена у Петрбургу наттово су прештампана кнмжетша дћла нћкогт. Нахимова, премда нити Гречт. у кнбизи свотои ,,Истор 1 к Рускоп. кнБижества," нити пакт> и1>говт> нреводителБ Др. Отто о нћму што споминто. Ово ћутанћ у призрћшто Нахимова у толико више у очи пада, што онт> спада у мало число онб 1 руски ппсателн, кои су собствену бшграфтто ил' кнБижевие билћге на свћтт, издали. Ово е године 1818, четирт. годиненре, нег' што еГречово дћло на свктЂ изашло } М пслокиКђ издао , безч> кога дћла заиста инкадт. небБ1 што о Аћиму Николаевић}' Нахимову чули, кои е у Харкову родтосе, а 1814 у 32 години свог1> живота умро. Да му н1е готово 10Ш"Б у почетку нћговогт. дћланн судба животј г краи учинила, то 6 б 1 онђ по свои прилици свого комичнохероичну даг.орпо Пурсонхнкт. свршш , и тимт> *ј Ако на страни 42 Л&тописа С милб треба чиТати см иљ, то и ово илб мора се читати као и љ. **) Кадт, е ово хоћу, то и капредг отв мора бмтп оћ. Ше л'тако?

кнБижество отечсстка свогт, орппшалнБтдтт, дћломг , кое е пуно сатирнчногг хумора 6 бтло , обогатто. Садт. се нћговт, кнтжевнии остатакт, састои изг манћи парчета, сатнра , бастпЛ ц т _ д кое ОС с.6итмЛ талентг за оштроумна начертанГл показуго , и премда су старБ1мг штнломг нанисане , опетт, се сваког *б позора вредне 6 бттн виде. в) г 1 е с к е. Чехоеловатт, чттли нпродтш лзлткг г 1ехах } на Моравћ, ве Слезку а Словенску. Од Франтпшка Цирила Кампелпка, саукромнехо учителе ческослованскехо нзттка ве Видни , ауда чеекехо народнихо Мусеум в Празе. В Нразе. Тнскем а накладем Лна Хот. Посштшила. 1842 у 8-мшш стр. 224. Ока ће кнБига чителшма изт. 9 брон нашилистова већт, иозната бћ1Ти. Ми смо то садт, у руке до 6 б1ли , и хитимо точно нзвћсТ1е саобштити. Д лисе на двћ частиј прва дћиствуе оенователности, а друга о граматики ческославенскогђ езика. Овде е г. писателв ме^у граматпчна иравила вћшто ул ћшао наинов1е идее славизма , како то сл ћдећи наслови чланака ноказуто: ,, Важностб народногЂ езика у науки и просвћти; Разностб езпка славенскогај Карамзиново мн ];н1е и ине ммслиј Нћгове кралћвске вмсости 1ована КралћтшКа саскога мнћннг о ческомг епику; Какове дужности у обзиру народногЂ езика валд намЂ изпунпватиј НашЂ преск +.тлћш царско - кралћвскЈи дворЂ славенску народноств цћнитп благоизволћва ј Важне рћчтт; 0 отечеству и космопол итизму ■ Свииство Славена " и т. д. 1 ошђ е напоменути вредно „Кратку истортто Правописа славенскога," кото кемо у преводу нашимт. читателБима саобштити. г) П о л б с к е. М иц к 1 е в и V. ђ издао е у полбскомђ нреводу десеТЂ прелекц !н о сланенскомЂ кш >иц ;еетву, кое е одђ 10 Фебр. 1842 у французкомЂ колегјуму држао. Прошасте године давао е прелекцте о цочетку исгор!е и литературе славенске, усрдно молеки , да Ш нико на штамну неда , ерЂ осећа , да ту матер1н) хошђ н1е добро извикао. Ове године цочео е ское прелекцје са 18- тимђ в!;комђ, и толковао е 17 , 18 и 19 вћка , ерЂ е као што самЂ признае, оваи кругт> свое матерхе с> већомЂ лтобаклто израдш, и тимђ НаЧИНОМЂ болћ се сђ НБИМЂ у нознао. У овб1мђ штамнанћтмЂ прелекиДнма опровргава многа пребациванн, коа су муПолнци пре времена чинили • такоЈ >ерЂ е почетакЂ новогђ рускогЂ кнБижества преКрасно одисао , како шшђ нмтко нте, и многа заиимива, досадЂ ненозната парчета и сама д&ла навео , што показуе, да е необмчне спомагателне изворе имао. РаздћлјЗше полбскогб и ческогг кнБижества Нје башЂ точно изложено.