Peštansko-Budimska skoroteča

236

,,1осиФе! за волго Божио та дођи горе'' зовнјо в глат. тјжно молећи; а 1оснфђ мб1сл10 е у зовјКои красанЂ женскји стасв видити, ков су га жалоснн гласа звјци коснјли. Може бмти, да в ова нетражена срећа моме цилго иреобЈчена прјнтна, помисл'10 6 Царт., и ако башЂ и небЈде, то ми се чиниова непозната да е несрећна , пак н 61,1 Ке као некп! мигђ слЈчал за нвоиш помоКб Јказати. 1осифт. }ђе ј кјнј, и не безЂ труда по степенма дође горе, и со 6 ј непознаге срећно, когои сј врата отворена стаала, нађе , ј кого кадт. 6 стјпго , оставила « Марјн свого столицј и предт, Цара ст, ОВБ1МБ речма дошла: „Већв еданпутЋ видимђ тебе опетт,, — ал' да те зовнула нисамБ, то 6 б 1 ме тб1 мимоишо ? И самв ј великомт, страу за тобомв лгобезнБШ 1осиФе! живила, зашто се ниси дао видити?" Ове сј речи бБ1ле брзо, и на некш начинт. изговорене, кои б|више болго, несолинеповолБностБ издавао. —Премда в помрчина бв!ла, то 6 онегт. вбкгокш и благороднБЈИ стасЂ неиошате Цару ј очи пао, и доброзв јчнми н-1јн г 1» глас в увЈ нћговомт. ласкао* Садт. е ненозната ближе ЦарЈдошла, и руку му узети тела; погледала му у очи, и видећи свого иревару, брзо е са икомб: „Боже мои" неколико корачаа натраг-к одскочила. — „Будите спокоина" рекне Царт. „и недржиге мое посћштен1б за самоволвно наметаггћ, што н небБГ никадт. мени допустго учинити. Кадт, самв поред'Б вашегт, обБпа .шшта проћи намеравао, зовнули ете вб 1 сб прозора ,,1осиФе!" а то е и моеиме, за го самБ помб 1 СЛ 10, да вб 1 мене зовете. ЛсамБвама дошо, МБ1слећидаћу какву познату овде наћи. Мб 1 смо се обоз гако преварили, а.Г ако ова превара, како што ми се чнни, вама пр1атна6 бгги инеможе, томиопетк за зло примиги неКете, да а мени нго за срећЈ 'држимБ, што ми 6 тако важно познанство учинити подпомогла." Мар1н

6 дрктагоћимт, гласомт, и очевиднБШБ страом'1. одговорила: „Мои Господине опростите ми, л нисамв вас Б мБголила,н васт, молимб осгавнте ме." — „То Ку учинити гаки," рекне Царв; „али ваше при долазкЈ моме ј собу дочеканћ и постуианћ цело издаго ми, да вб1 нисте сасвимЂ сретна, а то е особиго намерен Ј; моб ; и л мени вооброжавам I,, да еамБ чрезт, оваи случаи ст. вама познанство ово на оеобип.ш некш изчинб учинити — може 6б1ти и одабраг -б, како 6б1 вама од б користн б »10 ".„Лх б !''узданула 6 Мар!п, руком -б сузне очн бришући. „Пеплачите," рекне Тосифб тихимб гласомт, руку неиознаге мало иригиснувши: „истина то е сила одт, мене изискиваги, да вБ1мени,кога непознавте, вашу таинЈ тугу говориге; изт. вашегт, првогБ укоравана, кое се некогт. другогт,, а не мене тиче , мб1слимт, , да вб1 лгобезника имате, кои свого среКу управо ценити незна. Ако 6б 1 го сл \ чаипо и 6бјло , то доиустите нект, вамт, поност. вашу лгобавБ надвлада и своиски заборавите неверника." —„Шв, н1б мои 1 осифб неверникБ," одговорила е Мар1Н, надвладана од б свои чувства, силшинБ гласомт,. — „Нри такои увереносги залгобл ћно срце 1пв сасвилгг, несретно, и д вамт. кб тому срећу желимт.." „Ал' н саав оиеп. одвећт. несрегна," узданувши рекла е Мари1. — УсрдностБ, ст. ко10 м г б е Цар -б разговорт, нродужавао, надвладала 6 бонзливостБ девоике, без -б помоћи, као шго 6 Марш ОБ1ла, осећала е потребу загвореноц св01011 жалосги мало одохновегн« дати; већт> се објо сумракт, Јватго, а Јоснфб се сб непознатомт, све на бдан г Б начинт> забав.шо тако, да в боаз .швостБ нћна све веКиа и већма губила се, ин1б се више ЈСЈДила казати му: да бм 10 саму оставго. (иродужиТће се)