Peštansko-Budimska skoroteča

332

<•. 3. ' ч* 1 '

Нико не зк ни самт> оФицирг, шта 6 бнло, саио ее то зна, да су га поеле едногт. сата внднли, гдн на змш, ко10и е гиаву одсекао бно , лежећн спава. —■ Офицнрг е свовд собицу лспо уред1о , пзмеђу прочегг и чнзме су му на дувару ВБ1снле. Неко готро поче чизиу навлачитн , ал одиа у нбои нешто ладно и глатко осети, кое се савЈлше и права змјд бнше. Да се садт. наканћивао нлн ногу натрагЂ повукао, хо бн безЂ сваке сумн4 мо |'ао умретн. Алн онђ см4ло у еданпутЋ навуче чизму , онда скочи и у ужасу отчаанш стаде неколнко мивута скакати. после паде на столицу и заповеди слуги, да му чизму свуче. Сад* изпадне мала зелена зм1д, кол е една одт. наиотровн ^н бнла, и кои е онт> скаканћмЂ умртвјо и готово сасвии'в измрскао. (Кабулљ) СвирЕпство у XIX в !ку. Нћкји поглавица ннд |ннск1н , по имену Дервалахг Сурхатх, кои е у енглезкои воиски надт. помажућнмЂ комп .)ишиа запов^ћдао, 15- огђ О кт . ноћу Енглезе изда. О нђ осуђенЂ буде, да кодђ наушћа топа стане , и тнмђ начиномЂ да погине. О нђ е сђ наивећимЂ равнодуш!емЂ сјдђ слушао, кздђ су се н^гови пр1нтелбн сгрозили и самЂ енглезки ГенералЂ тронутЂ бно. Осуђенни спокоиио приближи се колу (Сагге), н непрестано као иилостб молн-> ше, да га за топђ не вежу ; а кадЂ су му молбу услушали , стисне руку ПроФоса, н иужествено пође страшномЂ оруд1К), кое сђ обадвема рукама обузевши ј баци јоштђ еданЂ погледЂ натрагЂ и после на наушће топа главу метие. СадЂ се изда заповЗзств; мунн, одђ дима облакЂ и далеко по брегови "разлежућш се екг бно е знзкђ , даесве свршено. (СнисателБ и добро.) Нћк1и врло познатвш Францускш списателБ путук>ћи прошасгогЂ л4та крозЂ н4ку частБсвогЂ отечеетва наиђе наедно добро, кое, будући е у врло лЈшомђ положаго 6 б 1 ло , тако га нко плћни, да се одма ст. кола сишао, да вртЂ и проча поболк посмотри. При улазку на вратма смотри цедулш сђ речма: Ово е добро на нродам. — ТекЂ што е бно Јшао, прекрасна баштованка укаже се, коз га запнта, жели ли добро промо грити, и взпроси, да га свудЂ проведе. — СтранБш списателБ свудг слћдоваше дражестнои баштовавки, и кадЂ 6 све дебро изм^р10, онда е запита: — Шта вреди ово добро? ШестдесетЋ иллда Франкш, одговори

башгованка. — • Мени се добро здраво допадз, првдода онђ , н помБ1 сли у себи, кадЂ бн толико новаца нмао, одма бћ1 га куп!0. — п ћу се о томг промнслити, рече 10и нснммђ гласомЂ. — После н ]5колико дана, кадЂ е у Паризу за своимђ столомђ сћдјо и перо у руци држао, па еданпутЂ се врата отворе, и човект. уђе, кои као притажател, Новнна „ЈКурнала" зажелн познатогБ спнсателн за спомоћника узети. — Шта нштете вб 1 за вашЂ труДЂ ? запБ1та списателн. Л ћу вамЂ добро платити, само ако се обвежете, да ћете за мон Л нстђ пнсати. — Л самБ непостолнт. човект., одговори спнсателБ , н збогЂ тогђ истогђ узрокане могу се на вашЂ Л истћ обвезати, збогЂ кога се не женннЋ Ал' прнтижателБ Журнала не даде се одврагпти, него на ново поновн своад просбу, докћ нанпосле спнсателБ не рече: Да едаипутЋ ствари краи учинимо , д ку вамЂ нешто садт. казати. Пре нЕкогђ времена видш самБ добро, кое »и се одвећЂ допало. Оно вредн шестдесетЂ ил .тда франми , купнте л' ии ово добро, то мое перо за годину дана вама принадлежн. Л иа то престаемт. одговори друпи. Таки се контрактЂ направи и сћ обе стране подпише се. Добро садЋ списателЈО прииадлежи —- Толико Французкп Листовн. Мн не знамо , е литако, као што се преповЂда ; по свон лрилнцн реченми списателћ хт^ћо е са тнмћ вр«дностб свои дЗзла да покаже. СМб .СПЦ Е. (Растанакг.) У Нев-Орлеану далеко е лакше са свошмђ женомЂ расгавити се, него венчати. — Не одавно до6бт нек!и мужЂ допуштен];, да се са свошмђ жеиоиЂ иоже раставити, и то саио зато , што е она жугни, а онћ белни шећерЋ у теи иећати обБ^чаи нмао. — бданЂ шећернни сладк1и порокЂ ! Цена ране 29. Дек. на Пешт п'шци Пешт. меровт,, грош. б. вр.

Чисто ашто Наполица ражБ . (ЈчамЂ, Зо6б . КукурузЂ. .

наиб.

сред.

лош.

гр.

Г Р-

Г[.

140

130

120

104

100

Издавате .1Б Димитрш 1овановиКт.. (Ва81е1 Сгакбе Кг. 349) У ПЕШТИ сл1 вима Г» а и м о л о в н м ђ