Peštansko-Budimska skoroteča

обмчаи" писати мЈжеетво н иЈљесв!« СЈПрЈжество н сунру ;кеск1н н. г. д НеГО даје ово е према старини, од јдчеЈ .четнуто v Р јсији , а v старијем рукописима, као и у [иногијем штампанијем књигама свуда мјесто њега стоји н, које је према Рускоме језику промијењено у е, а према Срп< коме вал>ало би да је а, н. п- старо (илиуправо) Сланенски ои,1ство, садашње (и.ш Руско-Славенски) оточество а Сриски отачаство. У нашему нпродном јеаику, у опакијем се ријечима умеће и иммеђу а и ство н- п. бгж а с т в о, с в ј е д о ч а и с т в о нт.д.УЦрној гори ја сам слушао управо отачаство, као што стоји и у дипломи Владике Саве ЈВуку Радоњићу (мрзи ме сад преметати, да кажем од које године), а и у Раићевијем поученијама (у првој кнвизи на страии 13). Тако би, н п. од пророк С })пски било и р о р о ч а II с т в о ( кдо свједочанство) или проро*тттво (као јунаштво), а прил. пророчки (ка о ј у начки). Од отац РаиКјича V поученијама отачаскж (I. 34), но то је посрбљено или, управо, преведепо отвчвск1И или отеческји, а према својству нашега језика мислим да бн најбоље било по правилЈ: о гачки (као мртвачки.) Од гдјекојијех сушт.имеАа може бити да би се могло прил. начинити и на ни (мјесто ки), н п. кад се каже мотично држало, вал>а да би се могло казати и граматична погрјешка? А тако и Г. Радишић у патиису овога ч 1анка има „ филологичннн погледЂ." Тако ја мислим, да ми можемо бити (и по својству нашега језика вала да будемо) и без сушт. имена ка ество и без прил. на е с к и (ч у д е с т в о и н ебески јаиачио ће бити од чудесаи не беса). — Шго се тичеонијех н сушт* и прил. имена, која се производе од ријечи, у којима је (или дође) на крају ћ. о онииа]се мора рећи која ријеч особито. |а сам се родио и одрастао у селЈ, воје

се зове ТршиН, и јамачно се опоиињем, да се прил. говорило без с, н. п. Т р ш и ћ к а планина, Т р ш и К к е св иње , Т р ш и К к и виногради; али поку К ст во не оиомињемсе да самчуо без с (п< кућтво), и чипнмисе, да никонејби тако рекао.|.\ ш го се и мени чинн Аепше и обичн иј« II ећ« к и(од!1» ћ,,гдјејебила наша Натријаршија ), него Иећки, моа»е бити да ја томе узрок, што ову ријеч нијесам често слушао, као што многи, н.п. ииплу н говоре у руци, а не смију да кажу и да напишу у А м рици, него у Америки! Ио Поповићка, Павловићка, Спасићка и остале оваке ријечи је мислимда не иду у овај ред, него се производе са еамијем к (без с), као н. п. б о љ а р-к а ,в о д е н ичар-ка, варош-ка, Цетињ-ка и т. д. За чудо је, како је могло бнти , да Г. Радишић прије него је ово почео писати није чигао у Даницаиа за годину 182Г. и 1828. што сам ја о окоме носл у говорио; а ,по ономе може бити да бм сам дошао на сне ово, што сам до. сад овдје ка.чао.— Ја нијесам противан ономе , што он вели , „да се Сроскоугв бзмкоиспл»1тагел1о вала обзирагн и на савк оста лвш ('лавенск1И бзвшв, ако в радг. у свомђ послу имати напредка,' 4 алп мнслим, да и то вал>а признати, да СрпскИ језикоиспитател мора знати и с]тари и н о в и славенски језик, о с об и т о сзои народни. Ако свога народногв јеЈИКа он управо не зка, Славенски ће га прије навести на погрјешке, него ће му помоћи, макар га-како знао; јер се Српска Граматика не може писати по Славенском језику, него се могу само правила једнога језика испоредити с правилима другога, особито да се човјек на гдјекојијем мјестима увјери, шта јеправилније. 1а саи се из почетка чудио, како архимандрит Раић, кад је у онијем поученијрма знао Славенске ријечи онако посрблавати (особито оне, којијех у нашем