Peštansko-Budimska skoroteča

35

пошао, ншао, нашао, в у к а о, стекао и т. д., и каже, да то „не засл^ЖЈб одобрев^а" прво за то, што ономе а пред о нема мјеста ондје, а друго, итреће, што би у Граматици сметало у Јсаставл»ању времена. Кад бих ја ово сад први пут чуо од Г. К. П., ја бих казао, да не заслужује никаква одговора ни спомена, као ии оно остало, но будући да сам ја од гдјекојијех првијех нашијех књижевника несамо чјо , да овако мисле, него и читао , гдје по овијем правилима и пишу; мого, реко, дошо, и т. д., а то је управо против мене, који сам писао и пишем (и налазим, да вала писати — као што се у народу највише и говори) м о га о , р екао,,| дошао, тресао, као и котао, сврдао, витао орао, мисао и т. д. зато мислим да је вриједно, аи дужност моја, на то што одговорнти. И тако, 1) Само онај, који овога посла не разумије, може рећи, да овоме а нема мјеста. У староме је Славенском језику у овакијем ријечима (које се у њему налазе) & мјесто овога а, н.п. рекБич., пришвл-Б' КвТБЛг, О Р 1, Д Т. , МБ1СБЛБ, СВ $ТБЛ^ И Т.Д .У данашњему Славенскомјезику пометано је у гдјекојијем ријечнма (према Рускоме јеЗИКу) е МЈесТО Б, Н. П. првшелг котел-Б орелг, аугдјекојима је избачено само б , па остало онако, н. п. рекл*, ммслб св4У нашему паквзику, као што је више пута говорено,* свуда је на свакијем мјестииа а мјесто Старославенскога б н. п . рек а о, дошао котао, орао, мисао, свијетао и т, д. Да ово н на крају у нашему јеаику постаје од л , то вал>а да ана сваки наш књижевник; најзападнија браћа. наша (Чакавци, који мјесто што ИЛИ шта ^ажу ча) говоре управо: рекад, пришал ит.д. ; а даље у преМјењивању кажу и они, као и ми: ре, кда, рекли; котла, котлу и т.д.Ко из овогајош не разумије и не признаје, да овоме а овдје има мјесто, онај би

могао рећи, да ни у другијем ријечима нема мјеета оваково а, које се дал>е у премјењивању ријечи изоставлБа, н. п. у ован (овна, овнови, овнујски), равАн, (равна, равно, равнина), чвордк (чворка, чворковић), ит. д- А ко не разумије ни по овоме, онога Бог нека обавијести! По гдјекојијем мјестима народа нашега, а особито у Сријему и у Бачкој и у Банату, изоставља се у говору а испред о не само у овакијем ријечима (гдје је уметнуто ради благогласија), него и у осталима (гдје је постојано), и тако се говори: мог'о, рек'о, дош'о, кот'о, Пак'о сврд'о, вит'о, пис'о, ко'по, трч'о и т. д., а ја сам напоменуо у предговору к пословицама, да сепо југо-западнијем крајевима народа нашега у овакијем [догађајииа у говору изоставља о, пасејговори: мога* река', доша', кота', писа' трча', и, т. д. Кад се дакле једне ријечи у народу говоре двојако и тројако, не треба ли онда Списатељи да пишуонако, каошто је најправилније? 1ош је вриједно за оваке Јнаше Филологе нацоменути, да Руси у мушкоме роду говоре и пишу, н. п. рекЂ, могђ , потресЂ, ау жен-, скоме и дал»е: рекла, рекли; могла могли; потресла.потресли и т. д. Кал>а да бв1 Г. К. II. са осталијем својијем јединомисленицима казао и у овакијем догађајима; откуд, и штоће л у женскоме роду и у осталијем премјенама кад га нема у мушкоме? 2) Нек се Г. К. П.у овоме догађају нимало не брине за праиила о састављању времена. Ко је за тај посао, наћи ће те како то бива по својству језика ; ако за то није, ономе ће све сметати, а ништа му не може помоћи. Ко је год рад, да се мијеша међу књижевнике свога народа , вал>ало би да зна, к а к о се у право Јговори, и како писати ваља по својству народнога језика;ја за што онако, и откуда је што постаио, то де посао